107 年全國語文競賽原住民族語朗讀【雅美語】 高中學生組 編號 2 號
nimisinaoli so nakem a amlida tao

amian so asa ka rarakeh, raroa o anak na a mahakey, maniring o ananak do ama na am, “mo ama, to mo na noroan jiaken o vonong ko do kangangey ta.” meyratateng am, vonongen na o kangangey na do raroa ka anak na.

makanateng so ararow am, nimimin na no ananak o vonong na nipamalit so nizpi, kakaro na rana do vahey da mangey do marai a ili. tonazestes do ararow o pivowakan na so nizpi do piyowyawan na. magid o nizpi na am, nimacinao o kapeykakcin do dang, ori o nikatey raet na abo so ipangakadey. so niangey na mapakapakan so kois, kaji na nganan rana so kanen no kois, do kabo no tao a marilow nia.

mowney am, mayokey rana so onowned a manci no “ya ji a vilangi o lamlamsoy ni ama, ya ji agiji o kanekanen da, am ikongo o ya ko ipikekcin do jia? apiapia rana kapisinaoli ko jiama.”meyratateng am mitatanek rana misinaoli do ama na.

marai pa do vahey da am, to na cita no ama na, karilow na nia, so nipalalayo na amrapong sia, kayapet na sia apoapoen. maniring o anak na am “mo ama, ko nialalasan si ama ta do to, a ya ko kalalas do akman jimo, so ji mo na abneki jiaken a anak mo, to mo na abneka yaken a lamlamsoy mo. ” maniring o niapoan na do lamlamsoy na am, “ mangap kamo so neyapia na ayob na, kapasaong nio jia so tamtamek namen, kapanta nio nia so tokap na, kapangap nio so singasingeh no baka namen a pamaringan tamo so kanen. ta o anak ko rana ya am, ya akmey nimawakwak a na kaviay rana, ta ya akmey nimabo a apzapzaptan a na kapitotoaw rana.”

o kavavatanen ya do seysio am, o rarakeh a niapoan ori am. Akaman si ama ta do to, o anak na oriam, payaingan na do tao do karawan a tongonongonong do nakenakekem a miraraten a tao. am texrako o pangariarilawan na o kataotao na nimagamaog so tao do karawan, o meyciamadadayan do karawan ya am, mamimina na nitoro ni ama tado to do tao do karawan, do n aka teyrako no nakarilawan no tao do karawan. o miraraten a tao, no mamlis sira so nakenaken a misinaol ji ama ta do to am, ji na piana do onowned ni ama ta do to, do karilawan na no tao a anak na do karawan.

107 年全國語文競賽原住民族語朗讀【雅美語】 高中學生組 編號 2 號
浪子回頭

有個人有兩個兒子,小兒子對父親說:「請你將把我應得的家業分給我。」後來,父親將產業分給兩個兒子。

過一陣子,小兒子將所得的全部換成金錢,然後離家往遠方。後來,隨著玩樂,錢漸漸花掉。錢耗盡時,又遇到大饑荒,更加窮苦,落魄到幫人餵豬,恨不得吃豬食充飢,沒有人同情他。他想:「父親的僕人何其多,從不缺乏食物,我為何在這裡挨餓?還是回到父親那比較好。」

距離家裡還很遠,父親看見就動了慈心,跑去接他。兒子說:「父親,我得罪天父又得罪您。我不配做您的兒子,就認我做您的僕人。」父親對僕人說:「你們給他拿最好的衣服,為他戴上我們的傳家寶,再給他鞋子穿,把肥美的牛牽來,我們要歡喜慶祝。因為我兒子像是死而復活,失而復得。」

老人代表神,小兒子比喻為世人,世人都按自己想法做神不喜悅之事,但神有憐憫,因祂是按著自己形象造人。世上所有是神賜予人,因祂愛世上每一個人,世人犯了罪,只要能悔改,神都能赦免人的罪,因祂就是愛。

文章資訊
文章年度107
文章編號2
文章組別高中
文章語別雅美語
族語標題nimisinaoli so nakem a amlida tao
漢語標題浪子回頭
文章作者希婻紗旮燕
漢語摘要