108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國中學生組 編號 1 號
kokaekaebʉ ci emoo’u

’a Paicʉ’e Noacachiana na a’o,’a la’uno’so yone oi’ana, ko’ko lahec’o yainca Paicʉ’e oi’i, mi’ocu tomaska veia uteu, mi’o puesonʉ to mimza(mimia) nanato’to’haesa, ta tonsoha maitane’e mi’o tosvo tmopsʉ, la’u yonta emoo ho to’usnu yaahioai, ’o emoo’u mo yonto mo poneo to apihana ne Tanaiku, ’o aukukuyungu to emoo’u, mo man’i ’omo mav’ov’o ci ma’e’evi, maitoeno c’osʉ, soosizu, yufoyonʉ, tahiucu(tahzucu) ho tnoo, ’o omza(omia) mo acʉhʉ kakaapana, oi’i to emoo mo yaa kahkʉmnʉ ci sʉveʉ, isi yu’sitvohi to skiekia ho tokeiso, lasicueno ’oyona to puktu, tei’i hoito nghou, ’o isi emʉ’a ci cnʉmʉ, ma lasi oasoeza to mea’hisi, la a’ʉmtas’a sosohpoza! ’o vhona no oi’i to hnou, panto ucei, ton’u, ecngi, nalaya, f’ue evi, vahatʉ ho va’atʉ, o’a la to’si no s’os’o, ko’ko o’a mos’a na’no yʉʉʉmni, ait’inghi lahe eno ahta huahtui tola uso.

saipa mioci maata’en’a! mo na’no yonghu ’o m’um’u to ngiau’u, mais’a mo yaa papua ’o tʉ’tonasi, zou ’a a’ʉmtʉ! mi’oeno knuyu! at’inghi micu’so angucu noyʉnʉ ’anala amako ticunu to buhci, mo tuyu ’o okosi , ’omo kua’onga mo kʉehoi, ’omo fʉecʉza(fʉecʉ’ia) mo atva’esi okosi ho somau’to’tohngʉa, ’omo hof’oya mo atva’esi ’onapnopʉ ho otmuzu, la ih’unu to’ofeihni ho la’u emo’usnu to e’muna, koko lamza(lamia) tos’onki to “ meaesi ”.

hola’u no tosvo, la’u aacni to’usnu huahua ho me’eni to pai, ta’ucu ’apapeipei’i, hocu p’onʉ to feʉʉ, hoci eno o’te fiho to amo ho ea tuapzu(tuapiu) to kakaapana, aasvʉtʉ la’u meecunu to ino’u ne papai, ho to’usnu meia tahzapa’ea(tahiapa’ea), ho tanahof’oya, zou la’u’so atva’esi kae’bʉ ho la’u uhto ak’i’u ne Pasana, lasieno’so pa’cohivi mooyai to h’oepona no zomʉ, euvuvu, pliki ho mooyai pacinko, at’inghi to tipacinko, ma’i mi’oso ahtu matenote! ne os’o slʉa ’e meoino’u luluku, mo suc’ayo ho na’no tuk’ek’eo ’o keakea.

e’vono botngonʉ ’e mimza(mimia) cono emoo, la’so acʉhʉ na’no man’i ci hi’hioa, ’aiho lac’oeno homeyaya ’o tena acʉhʉ meelʉ yuptepteilʉ, zou ’aiho nomio, ’o afu’u lenohi’u, zou acʉhʉ ’ola yone yafana, maitoeno ne Maibayʉ, Taipahu ho Ca’haamu, ma la acʉhʉ emaine’e to iachihe pupuzu, zou to ianan’ou emoo no peisiahe, ho aopa’to to maameoi ho ma’o’oahngʉ, poa yupa bohbohʉngʉa ’o yu’fafoinana, tac’u ehohamo ’o mamameoi, ma’cohio buacou ho eʉsvʉsvʉsta ’o ceoceona ta macocono emoo, zou ta totovaha no tonsoha ma lamza(lamia) acʉha tosʉfta ’e  hiesi tan’e, zou a’ʉmtʉs’a ʉmnʉ honcila amaka asngʉcva so’aesiesii soufeufi ’e pupuzuto, ko’ko lamza(lamia) no acʉhʉ a’ʉmtʉ meelʉ na’no nananghinghia ’e mimza(mimia) conoemoo.

108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【鄒語】 國中學生組 編號 1 號
我快樂的家庭

Paicʉ’e住在南三村,排行老么,在家幫忙工作,家在Tanaiku溪對面的平坦處,有各種不同的樹種,像是樟、相思樹、櫻花木、桑椹及刺葱等,上側為竹園,屋下側為大茄苳樹,愛玉藤及百香菓齊攀附,是松鼠、條紋松鼠及猴子的天堂,種的香蕉常被果子狸偷吃!屋的左下側,有芋頭、小米、樹豆、芝麻、木薯、西瓜及絲瓜。

我的貓有很漂亮的毛,但是太胖追不到老鼠,牠有三隻小孩,黑的比較長瘦、白最聰明,黃的最貪吃,只會跟著我們走到野地(上廁所),我們叫牠「貪吃鬼」。

我會幫忙磨米、打米、煮飯、餵豬或跟爸爸撿竹柴,有時跟著母親到田裡挖花生及黃薑。我最喜歡去Pasana的祖父家,他會教我做放鳥陷阱、風笛、竹槍及彈弓,我是一直都打不準。

家裡人多,忙碌而無法在一起,只有在homeyaya才能相見,大家會返回自己的大社。各家祭屋找長輩及親戚,讓年輕人相互認識,長輩說故事、教族語、教唱歌、述說家族史,每年都期待這天的來臨。

文章資訊
文章年度108
文章編號1
文章組別國中
文章語別鄒語
族語標題kokaekaebʉ ci emoo’u
漢語標題我快樂的家庭
文章作者吳新光
漢語摘要