108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【雅美語】 高中學生組 編號 1 號
ikapaw o niapoan

niononongan da no dehdeh am, no karowan rana o niapoan rana am, katepsan ra na, kaikapaw no niapoan. masaray macilovot a miwalawalam do iniapoan, ya malahet ononed ko, no ko jiasta o niapoan ko. yamanehed o ciringngeri. nakmen no ka pivatvateh ko do pongso am, ori pa kakaro ko do niapoan ko, komaro ko do likey a gako am, mivatvatek ko rana do Kocyong, mamiming o kanakan a mitkeh do gako, no manet rana mivatvatek so kalima araw do gako am,  ka angay rana moli do vahey, a ka pacilovot do niapoan, ori ikasaray no onononed ko.

komaro ko do likey a gako am, ononongan na no niapoan ko, makapya ka so kataotao do kakarang no likey a gako. no kanang am, maniahey ko. teyka rana mivatvatek do kasaraw am, pilovoten da yamen no singsi, a ka panci na do jino o itkehan. mitkeh namen rana am, ji ko makaitkeh, ta ikapaw o niapoan ko, a to ko lavi a ikapaw o niapoan ko. naknakmen ko dang am, nakmen ko, makongo malalayo do vahey namen, am ya na ji ahep rana, ori ikaniahey ko. ka to ko ngapaoan so niapoan ko do mahep. o ri pa ikatepsan ko, panic da no tao, ikapaw o niapoan.

ikapaw o niapoan do ikadoa am, mapo do komaro do a likey a gako kano si jyaikoa ya. no kakaro ko do kocyong , am yamian rana so makarkarang do kocyong a gako do pongso, am ji ko ni mivatvathek do pongso, nimangay ko do Taiwan a mivatvatek do makarkarang a gako.

mangay ko rana do Taiwan a mivatvatek am, o iniapoan ko, minda no ka pasakain da jiaken do sikoki. no kanang na am, marahet o ononed ko. ta to ko apawan o niapown ko. amian ko do sikoki rana am, astahen ko o niapoan ko am, amian pa o iniapaon ko do piwalawalam da, to da citaha ni somalap a sikoki, yaken na am, to ko lavi do sikoki, ta ikapaw ko o niapoan ko. naknakmen ko am, simango am, ka pakacita ko so niapoan ko. ori ikadoa na no ikapawon ko do niapoan ko.

yamian so ciriciring ko ipanci do niapoan ko, mo ama, mo ina, makapiapia kamo so kataotao, ji nio azababan yaken so onowned no nakem, ta ko katenngan apzatan o kataotao ko. 

108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【雅美語】 高中學生組 編號 1 號
思念

相聚的時刻總是讓人感覺短暫,而別離總是讓人感覺長久;思念總在別離時,悄燃心中。第一次離開家是進入國中就學,當時規範全體學生住宿;週六十二時放學,週日十七時收假。

猶記國小畢業到國中報到住進宿舍。這是第一次離開父母親的夜晚,入眠時刻,腦海全是父母親在身邊的記憶,眼淚不聽使喚地奪框而出。第一次感受及體驗「思念」的感覺。「思念」伴隨著國中生涯的夜晚與學校生活。

第二次心中的「思念」更為深刻長久。離開蘭嶼至升學的高中。憶起搭機時刻,就是第二次「思念」。淚水填滿那心中的「思念」,父親、母親,你們在蘭嶼可要好好照顧自己,我在台灣也會好好照顧自己,我愛你們。

文章資訊
文章年度108
文章編號1
文章組別高中
文章語別雅美語
族語標題ikapaw o niapoan
漢語標題思念
文章作者呂華詩
漢語摘要