朗聲四起

te’o engha hola mici etamaku ’e cou ne noana’o.

’e cou ne o’amocu mosola yaa tamaku ’o momhino ta fuengu, mosola na’no sino iachi emʉm’ʉ to tamaku ’ola mioci etamaku, a’vinano emʉ’a to aukukuyungu to emoohe, honcino yaeza emʉ’a to iachi ezoyʉ. 

hola emʉm’ʉ, tena ahoza tibangnua ’o ezoyʉ, tenac’u yapneni to ceoa ’o tutu no tamaku, tenac’u suezuha ’o ’o’oko no tamaku, ho isicu suezuha, tenac’u na’no yosku ho isi avaha vcohi. ho lac’u mameoi ’ola emʉ’a ci tamaku, tenac’u teoca ho toskufneni to pupuzu ho taupopoha’va ta’oemi’ma, honci o’te poeyi homo hie ho poa oemi’mi, honcic’u oemi’mi tenac’u peela titha etamakua.

’ola etamaku ci cou, tena iachi mouyoyai to etohva, homo mooyai to etohva, tenac’u mayo to micu keolo ci ehʉngʉ no tamaku ho sia to feongosi to etohva hocu etamakua. la na’no kokaekaebʉ ’ola etamaku ci mamameoi hola etamaku to la iachia emʉ’a ci tamaku, lahe na’no koica ’o mion’a foinana hola mioci etamaku.

ta maitan’e, micu kuici sosonʉ homo mioci etamaku, micu nano man’i no mav’ov’o ’o tamaku maitan’e,pantomo mayʉmʉ, pantomo cohʉmʉ, pantomo sohuyu, pantomo mac’i. Ahoi ne noana’o ac’ʉhʉ maitan’e, lahe toehunga pahsʉsʉfti ’e ’o’oko poa cohivneni homo koa ’oha ʉmnʉ ta feango ’e tamaku, honci sonoana’o etamaku ’e yatatiskova, yainca to ’isea tee koa ’oha ʉmnʉ to nʉtnʉ. 

pano moso nanala maica,  moso cono feʉngna, pano moso nana ’aoko mongsi ci oko, ’upena ho isi ’aoka ao’pova no inosi, mioc’o o’te tosvo mongsi, isi nana ataveia pa’hismosmoyoi no inosi ho yainca” naho ’aoko mongsi ta’u sia tamo voecʉvcʉ ci coca, tasi ko’ko yaa no meefucu!”.

mioc’o nana’so ’oha tmalʉ ho ’aoko mongsi na oko, ko’ko isicu nana a’ʉmta hafa uhno mo voecʉvcʉ ci coca no inosi ho teongasi, ma isic’o nana yaita’e tiyova no mo ’oyo voecʉvcʉ ci meefucu ho hafa toekameosʉ!  isi cuc’o nana tacuni no inosi na oko homo mongsi, ho ausuhca o’tena talʉi, micu nanaeno ma’susuae na inosi ho maita’e mongsi.

ahoi ho miyo, o’ana ohsila ahtan’a huvahi na okosi, mo maica ’o ataveisi ta h’oehangva. te’oc’o ec’ʉha tan’e, acʉhʉ yokeoasu, ’aveoveoyʉ.

以前山上的店舖還沒有買賣菸時，想抽菸的鄒族人都會在住家周圍種植菸草。

種植時把菸草的種子撒在土上育苗，再把菸苗移植，菸苗會長得很快。當菸草長熟了，砍下來放在火上烤乾，或在太陽下曬乾，才能用來抽菸。

鄒族愛抽菸的人，會自己製作菸斗，從已經乾的菸草葉子取一些放入菸斗開始抽菸。

用菸斗抽菸草，對老人家來說是種享受，但他們對想抽菸的年輕人會很嚴厲的叱責。

小孩還是不聽話繼續哭鬧，媽媽就真的把他帶到黑暗的屋外丟下，結果被躲在黑暗中的黑矮人接手，並帶著他逃跑，他媽媽只聽到那孩子的哭聲，越來越聽不到，很後悔而哭泣，自此之後，她再也沒看到他的小孩。