kita Taiwan na kacaysyane ka madraw ko maolaytaee, mo’ibo na wapana na koli’i. ta’ikanita nakay molringgo ’ikayyna ’iyatokotoko tipaloleabe powana na koli’i, pwaykay ni sya’angoyngao dryane cocoawmya.
sesame ki singsi ka la pa’iela namiya paygo’o ko swadredrekay wapapana nakoli’i.
koboboboowane ka ’iyakay tabelengane’adrosa na koli’i, lathi’ithi’i droangedrange pwacy ko tetaleke, no koli’ini ko lawcococaw ka.
lakabosoko aoi ni masipepeenge, idoo syaele sakaapa’ayni, ko taliyalalay ka lakawpongo panomyami name laya?
dryaneka la’ikay tacekecekelane ’adrosa na maki’ecenge i’akolokolodro ka, valake, la’angkidredreme wameceko panaini dwavace mwaegeege pongodwane, ko tadaliyanini na koli’i, pakidredreme ko pana polilinadroway patikokowace namya ka koli’imya, kidra lama’osay ka la panaee, pakavathiya ko kokoli’i i’isasadra, pwanaee, patoomao kisakela kidra mwasakasea, kokoli’i molili mwadida’ane, ko’apo’aydrini ka la kaapa’a wabwaboko pasa’aymoto dida’ane.
ko kipanayninga polili ko mwasakasea kokoli’i ka isawkowanga maapa’a no ma’akava’ianenga, makasi ko pwaovikayni.
kopaepengedwapili ni’isadra iotokoso ki talinamiya na takakwacane myani, ko ta’ikanini pwana ko kokoli’i ka sawkoa de’ethe, so thiedapenga ko ’aydrini kokoli’i mamodo, lakawdripi ko mwasakadrosa, taengangesa ’abee. kidra mawdripi vavalake ka waagawsosonga ko drapalidra bwatini ’abee mwa baivi, ko lawcococaw mo’ananavane ta’amowanyane kibooboo, “ka taengangesaso keela?”, kidra valavalake ka layanakay, “si kokngay kamani moodoko laya! so syakamodo ko ’aydrini kokoli’i.” kobiciingini nakay mati’awbo ka la kaesaesale malameke kidredremini tobi, si na amyanakay maagi’i, maki’ecenge, magaagange, ko ma’akapaythithayninga ka maesale pa’ikay kidredremini na cowaw, na amyanakay i’akolokolodro ka valavalake ka ni’angopapaa’angiyaw mikimade, nakay’iabibiilanenga valavalakita, agaganita, maanakay wapapana na koli’i timaloloway, tipalealeabe, pakileve, sobiili, matawmanamana.
在許多原住民族的傳說故事裡,大多都有關於射日的傳說故事。
在我們所處的茂林區,也有一個這樣的雕像是紀念這位射日勇士。
這次的族語課,老師特別跟我們分享魯凱族的射日傳說。
很久以前,天空原有兩個太陽,強烈的陽光使得農作物枯死,人們照得昏昏欲睡,但又熱得睡不著覺,頭目很煩惱,不知怎麼辦。
那時,部落裡有兩個勇敢的孩子,自告奮勇帶著弓箭,走到離太陽最近的山頭,想將太陽射下來,他們用弓箭一支支的射向太陽,不停的射、不停的射,終於射中其中一個太陽,太陽中箭,滾燙的血流滿大地,氣候就不再那麼熱。
一個孩子因為離太陽太近,被太陽的血燒死,只剩一個孩子活著返鄉。小孩拖著疲憊的步伐回到了部落,村人很關心地問:「怎麼只有你一個人回來?」
那位小孩說:「他犧牲了!被射下來的太陽燒死。」村民聽到後,感到非常難過,但這英勇事蹟留在每人心裡,這樣勇敢的孩子,是所有人的好榜樣,後代子孫就這樣把射日勇士的故事傳頌下來。