朗聲四起

coni ci ehohamva ta cou, ’o ohola yainca teiseikoo ci puutu no apihana, ho mohcu uhta taivang, ohela pnanfi na tehe peelʉi peihcʉ’hi ho akoeva no aapapayo’a ’emo afu’u yontan’e ci anana’o yayosi.

ahoi tomo yone ngeesangsi ci puutu, yonta fuengu ci cou.

moso i’nʉskʉ, ’o yuozomʉ ta cou, moso engochʉ to efeifeiha mahafo to man’i ci teonghia uhne ngeesangsi ho baito to papoevʉhe to heetai no puutu, mici eususeomʉ, ’ucia potani hoci ’ahʉyʉ uhne fuengu ho mici yupa ’o’opcoi, ʉmnʉhe hocila nananghinghia ho yupa ’u’uso.

ne mohcu esmi ne ngeesangsi ’o yuozomʉ, ihec’o at’ingha potfʉnga ’o yuozomʉ ho cocvi.

ihe yainca “tekon’a uhtan’e homo maica, matecuc’o aʉlʉ yone fuengu ’o efeifeiha’u ho ’a’usni na ’oahngʉsu…

ohe ta’sona no moso yonta fuengu hote suyumo na puutu. ihe poengoma tomo mhocni ci tʉ’nʉ.

engocha ’omo mtuehu ci maamespingi ho poa e’ep’epo to puutu. eutotaveia yainca “ho tenamza yapi to suesu, tamu teongasi to chumu ’o fsuyu ho toekameosʉ.” micu esmi ’o puutu, ihe pa’hi’povi to maamespingi, hafneni to fsuyu ho supihi to chumu, a’vinano poa meaoskopʉ to chumu ’o taf’uhe ho pae’e pcoo, ihe ʉm’ʉmnʉa ho cocvi to heetai no puutu, o’a ihe eno’so cohivi ho ihe aosu’va vozi to chumu ’o fsuyu, poa noe’ʉcʉ ’o fuu to fsuyuhe, ihecu yapi to suesu ’o maamespingi, ihecu teongasi to cuhumu ’o fsuyu ho toekameosʉ, ’anamo pahvo’ho honte pono to cou. ohecu ’amakna pohcʉcʉha to cou ’o puutu ci moso suyumo.

以前對岸的人曾竭盡所能想要消滅住在本地的人，從住在平地的平埔族，到住在山上的鄒族人。

有一次，鄒族的勇將帶了隨從、禮物到平地去會見他們的領袖想要講和，想阻止他們到山上殺害族人，能夠友善的一起生活並來往。

當首領到達平地會見他們時，他們嘲笑、貶低他，並告訴他：「你這時才來，那些要攻打你們的軍隊早就出發，現在可能已經到達你們的處所把你的同胞消滅了。」

住在山上的族人已料到那些平地人一定會來攻打他們，他們在狹窄的山谷峭壁等待，帶著30個婦女來迎接那些入侵的士兵，吩咐他們替他們背負物品、槍枝，並且告訴他們當他們丟下碎石時就把槍枝、物品丟在水裡跑掉。

婦女替士兵背負物品涉水時，故意讓裙子浸水露出私密，使那些士兵開心。其實是順便把槍口浸在水裡，使槍枝不能發射。在峭壁的男士丟下碎石時，她們就把物品留在水裡跑掉。那些入侵的士兵被族人全部殲滅血流成河。