朗聲四起

mosola yonta fuengu ’e sayungu ne moson’ala oko, maica mo uhne yafana ho yahioai ’o maameoi taini, ko’ko ohecu hafa yone yafana, mitacu toaveiveia ho o’ana mita ahtun’a yuovei ta fuengu, lata asngʉca talʉa ta sayungu ‘o ma’o’oahngʉ taini, aavaho ’o inoconi taini ci tanivu, zou aʉlʉ ohaeva to ino taini, ’avai ’o ongko to oko nosi hahocngʉ, mihin’i ake’i yuansohʉ, mohin’ila asngʉcʉ noepohʉ ho peispak’i, la yone fuengu ho yaahioai ’e ’avai, la asngʉcʉ e’ohʉ ho mimimio ne fuengu ho ea fou, la aasvʉtʉ uhto toaphoyʉ ho tihtiseiti to mayoyongo.

mo seolʉa no tosvo no homu’eina ’o lata yoni ci ’oyonatoatmopsʉ ta sayugnu, mo to’sina’o, ko’ko mita meelʉ uhne fuengu ho biebimi to ma’o’oahngʉ. isi yungeova to ’avai ne sua’fʉnʉ ho hafa maine’e. ine micu sʉc’ʉhʉ to emoo ta ’avai, isi hafa mimimio ho bobaito to aukukuyungu, maica ho micu a’ʉmtʉ nona’o ho mita o’tena ahtu yuovei ta fuengu ’e sayungu, mita na’no buuhno’na’o ho micu na’no aezuhu ’e ohtala yoyoni ne mohtan’ala oko.

ita talʉa ta sayungu hola aʉt’ʉcʉ to snosnoecavʉ ’o inoconi taini, isi tuocosi ’o ’avai, “ mo yonenu na lasi aʉt’ʉca to inoconi ci snosnoecavʉ ? ” isi yainca ta ‘avai, “ ‘amo yonta ciengona ta’e,” isicueno hafa uhto lasi yoni aʉt’ʉcu to snosnoecavʉ to inosi.

ine tec’u yʉmeʉmʉ to emoo no teo’ua, matesi ‘osnia smo’usni to hanahana ho ’ucia peobanga, mita mukeici ho toekameosʉ ‘e sayungu.

mainca ’e sayungu, “mo mainci na’no pak’i si hanahana!” ita at’inghac’o cocvi ta ’avai. ita i’vaha tuocosi ta sayungu, “zou ’o’okosi tamo yuuhnguzu ta ecuu?” yainca ta ‘avai, “ o’asa’a, ’a viivi no hanahana ” isi eʉsvʉsvʉta ta ’avai hola teaineni ecuu ’e hanahana, o’ala lua pkaako, a’vinano la ayoca skoa yopngua ho tec’u meiv’ohu.

mihin’i emo’usnu to po’ovnʉ, mo coni ’omo toh’iei cimo meoi no feʉ’ ʉ, mo tuyu ’omo nun’u ci okosi, ita tuocosi ta sayungu, “ leamu p’ani no cuma ’e engha man’i ci lamu aʉt’ʉca ci snosnoecavʉ? ” yinca ta ’avai: “ mamo mav’ov’o ‘o lamia peela p’aeni, maito maeemcu, f’ue, cnʉmʉ ho saietungu, lasic’o acʉha peela ana ta feʉ’ʉ. lamia eaneni to faaf’ohʉ ho samaka si teo’ua, yaeza aasvuta yaaneni to kokeut’ee ho p’aeni ta hanahana ho ’ahilu.”

Sayungu小時候住山上，因為父母要到都市工作，就住在都市。她常常想念山上的親人，特別是姨媽，她一個兒子叫’Avai，他們年齡相彷，過去常常在一起玩耍。他現在山上工作，常常到山林裡打獵，也會去溪裡抓魚蝦。

Sayungu正好放暑假，她決定回山上探望親人，表哥’Avai去接她，也帶她四處走走，山上變很多，讓Sayungu感到驚奇。

Sayungu想到姨媽養很多家禽家畜，她問’Avai:「姨媽的雞鴨養在什麼地方？我很想去看，你帶我去！」

當他走到雞舍旁，白鵝衝過來想要攻擊，Sayungu驚嚇尖叫逃離。

「這鵝怎麼那麼兇？」’Avai 只是笑著。

Sayngu 又問:「在池塘游泳的的是鵝的寶寶嗎？」

’Avai回答說 : 「不是，那是鴨寶寶。」

接著說明如果建池塘，鴨就不容易飛走，況且在牠很小的時候就會給牠剪趐膀。

走到豬舍，那裡有一隻大母豬趴著 有三隻小豬在吃奶， Sayungu驚嘆說：「這麼多的家离家畜你們是用什麼來餵的？」

’Avai：「我採各種籐葉、地瓜、香蕉、木瓜來餵豬，也拔昭和草、苦苣有餵雞，有時也會檢拾蝸牛來餵鴨鵝。」