朗聲四起

ona’i ’aamadhalae, dhona’i dhidhapenai ’oponoho omoanai ooma lronge’e. mani poanai vecenge, tai, pahai, mairange, lelepe la taramonahe, tavolrolo, karidhange, lredhekenai.

lo ceve’engadha lo maalolohongadha, mani pomadhonga mani alranai ’italeke. dhona’i ’a kasadha dhona’i akanaenai. lo moamao ooma mani kasi’i acilai aamecaemao, lo ikidha ’i mairange, tai, taramonahe, aa’o, opoamao icivi. odholrokanai ka tokaahaaha’ae dhona’i aamecaemao acilai mani alra poamao to’asolro’ae lo ikimao ’i ooma. lo ikimao ’i valrio, mani poamao ’i aa’o ringiringi. lo ikidha ’i alopae, ka’ange, mani poamao okame alakai lo pi’amao aana’i ’a ’anoalreme lo konemao mataadhi’i.

niikaodhoadhiname timo, ka opoakanai ka potimo. opi’anganai dhona kipotimo kone. la ka polringaokanai, to’inilraonganai. oha’anai mairange, tai tokakanekanaenai. ’ina’i valravalrae omi’a kanekanenai katalrisie maramaramao.

lo maerekenganai ’i va’oro, mairange kone, opoanai coloko vecenge, pahai. mani dhaace ’i a’olalai moa lroikiikisi mani poamao palripoco kone.

olo kaladhodha’olae lo ivalrivalriomao, kioamao ooma, mani alra ’i tai, ’i cipi topa’alraemao pakapacai mani poamao tokotoko toovongo. mani poamao acilai cicio li’olro poamao topelrepelre mani poamao potacolokae. lo madho’ongadha mani alramao dhokoi opii’amao palripoco ka’ange, lelepe, palripocomao. mani kanemao mataadhi’i. ma’inomao omece movalravalrae dhona. idhopelemao dha’ananae kone.

aikinai kavalriae, ’inikakamamainai lronge’e, poanai polravo vecenge, mani alia’anai pahai, lredheke mairange, tai, mani aliali’a lelepe, karidhange, makatamalie, ’inikakamamai kone. mani laponai ove’eke, ’inicacolonai, to’adhamadhamai. olo dhomanae, mani dhapelenai toka’aka’ange lroikiikisi mani alra o’i ka’ange to’adhamadhamai. mani alopo a’olalai, malra o’i alopae to’adhamadhamai. dhona ka olangaikanai ka to’onai, okaodhiname paiso.

以前我們在舊萬山的工作主要是去田裡耕種，我們種植小米、芋頭、稻米、 地瓜和甘豆、南瓜、葫蘆及樹豆等。

當這些農作物漸漸長成並結成果實後我們就拿來食用。我們只有那些種類的 食物。假如帶去田裡的水太少，這時如果有地瓜、芋頭、南瓜、野菜等食物 就用窯烤的方式煮食，無法用水煮，而所帶來的少許水我們就拿去煮湯。反 之，待在部落時，就可以炒菜。如果有獵肉、魚就將食物烤乾，因為這種方 法可以讓食物吃起來又香又好。

即使沒有鹽巴，我們也習慣了煮食物時不放鹽，就直接這樣食用。對我們而 言食物不放鹽並沒有關係，因為已經習慣。我們煮地瓜、芋頭來吃，其他原 住民的飲食也都和我們一樣。

如果我們已經吃膩米飯、地瓜，就做小米或稻米年糕。男人若去溪邊釣魚， 我們就會把魚肉做成餡，用年糕包起來食用。

 當梅雨季來臨只能待在部落，無法去田裡工作，就拿芋頭和曬乾而成的芋頭 乾搗碎成粉末，加一點水混合攪拌讓它黏稠作成團狀後，再放到蒸年糕的容 器內蒸。蒸熟後就再繼續打，然後用魚、甘豆做餡包起來，就直接這樣食用 而且口感很好。不過我們會不好意思帶那些食物到村外，通常都是留給自家 人吃的。

我們在舊部落時自己耕種，播種小米、插秧，種植地瓜、芋頭還有甘豆、樹 豆、玉米等，供自己吃。我們飼養豬，然後殺了牠做成菜。有時候我們毒魚、 捕魚、釣魚所得到的漁獲就做成菜。另外男人也會去打獵，將獵物做成菜。 那時候我們不買任何東西，因為沒有錢。