kobooane syaoo ’awcaw kongadavane ’ongsinngi ka kyaigo’o ’angico’olo nakay Taiwan, ’iyakay ko toloanini ’isadraya kita i’apobaka, kyabalay madraw na sakalabeabeay na baka.

kongadavane ’ongsinngi ka tasilikaanini moboale aminakay ko babaka, kobobooane ka ’iyakay ’asaseane na isapalanganela na kyaodrase na maodrange na sa’oalay, la’ikay egeege tawmoma thoade’e ’adrosa na mamitee na beke’e, la’ikay na tacekecekelane ta’adrosa na tyatina, cengele madalame ko thade’i ki tawmo,bebeke’e sopakidredremenga igilane kamaninga moa tawmoma ’apobaka nokae’emi kiname sapalangani mosoa, ko bicingini ki tawmo ’iyakay na coaw na nokibaka amya sapalangane nakoamya ka, lakabeabee sawkoa, lasapalangane ’angiyao ko sakakai, lacocolo ko beke’ini ki tawmo mabeabee ’angitaleke.

masongidranga ka tasyaekenga laya ki lama’ali ka la’apobaka tawmane myanakay, moalakoso balate ’oadra’adraw namoseneketela nakay tasyaekanitamya, ki lama’ali ko maseneketidranga ka lapaya ta’avangane ’abebee wamece ko cococlini ko bebeke’e, twanange tawmane ko thade’ini bebeke’e.

siibatini na sebee ka, madraw na da’e si enege swadroko nakay tabawlane, patikwace kongadavane ’ongsingi, booane ko ta’ikanimade ’aangi na acilay si ’ababanaw na ’ongsingi, amiya na tabelengane sakaagi’ini ka lakadrowanga, laninga tawadraw na da’e si enege seepe tabawlane, la ka’agaenga drakeale ’iseepe, na babaa si lawcocoaw ladoo dwavadavace ’ikay kongadavane ’ongsingi bwalane, mwa sebelebele, cengele na saka’ielane na tacengecengelane.

多納早期以溫泉聞名，值得一提的是，多納溫泉的由來傳說相當有趣。

據說很早以前，有一單身、頭髮已半白的老先生，在山裡頭養了二頭肥碩的豬。後來村子裡有二位老婦女，看中了老先生養的豬，於是想了一個妙計，主動向老先生提議說願意嫁給他。

老先生聽到有人願意嫁給他，當然非常高興，於是照傳統結婚的習俗，殺了自己養的豬慶賀。

到了入洞房之夜，老婦女藉佈置洞房為由，先吩咐老先生在外面等進入洞房，一逮到好時機，老婦女便從洞房的小窗口，帶著已殺的豬逃跑，騙走了老先生養的豬。

風災後，大量的土石把「多納溫泉」毀壞，昔日的戲水泡湯的天堂已就此消失，也因為土石流的關係讓河床變高，遊客能徒步走過多納溫泉遺址，進入「鬼斧神工峽谷」入口，看到另一種不同的自然景色。