moso i’nʉskʉ, momza yu’eteuyunu ne taipahu ho toʉsvʉsvʉtneni ’e e’e no cou, te yainenu nante hia ma’cohio, niante peelʉi a’ʉmta tʉyʉca ho o’te poa aapayo’ʉa.

’enepio ci ’oahngʉ mo buacou ho engha na ’tohʉngʉhe. talʉi homo mioci buacou ho engha na ’tohʉngʉ, na’nosi epuutu ci pat’a’ausna, os’o aha’va talʉa ’o puutu hola buaciukoku la cocvi ho yainca “國語”.

tec’u tompuska ’e tposʉ ta cou, o’ate ta’pepecvaza hote peelʉi ieni ta tposʉ ho tatotoyangzi ’e e’eto ho i’e h’oceoceonato, botngonʉ ci ’oahngʉ mo kaebʉ ho micu yaa tposʉa ’e cou, at’inghi mo kakutia namo a’ʉmtʉ mipo’ʉ’ʉmtʉ, ahoza ta ahoisi ho ta’sansana ho etuhca ’e tposʉto, ko’koeno mo botngonʉ ci ’o’oko honte mioci tmacou tmopsʉ ho mici buacou, la na’nosi tma’angmu, honcieno tmapuutu homo tmopsʉ. holaeno mainca “pasuya” la mainca “basuya”, “tapangʉ” la mainca “dabang.” ’amoeno i’mi ho o’a isi ahoza to ahoisi ho ta’sansana aʉsvʉta ’e tposʉ ta cou.

talʉa ne mohton’a aʉsvʉtʉ ta e’e maitan’e, ohola a’ʉmta utasveni ahoza to “ㄅㄆㄇ” ho aʉsvʉta, a’vinano poa etuhcua. ’emo maica ci hia ma’cohio, ac’ʉhʉ maitan’e isi i’mizi no mito amameoi meelʉ buaciukoku. honci a’ʉmta tʉyʉca ’e e’eto ho peelʉi titha tmopsʉ, ’anteno atva’esi ʉmnʉ honci mais’a ’e niala hia ma’cohio ne noana’o, macoconi peelʉi ’o tmu’ausnasi, tma’ausnasi ta tposʉto. mac’o yaica niante a’ʉmtʉ nongaco ’e e’e ta cou ho o’te aapayo’ʉ.

有一次我們聚集討論如何教導鄒語才能夠不使其消失。

好多親友用鄒語敘述想法。聽他們交談，雖用鄒語表達，但大都是漢語思維表述。

鄒語文字發展約已二十幾年，毫無疑問的可以用文字陳述我們的語言和傳統文化。很多族人都很高興我們已經有文字，但是極少數人真正關注。有很多後輩們書寫或講族語時，大多是以英語羅馬拼音，或漢語音譯，例如「pasuya」會說「basuya」，達邦「tapangʉ」會說「dabang」。就是因為沒有經過基礎練習，如鄒語的發音、書寫。想起我們學習ㄅㄆㄇ，讓我們努力學會、寫對，才有今天的程度。

傳承族語，就是集合族內的長輩、青年、現任的族語老師每年有數次以上的研討，訂定學習的方向、課綱，不斷的修正。