朗聲四起

moso i’nʉskʉ, momza yu’eteuyunu ne taipahu ho toʉsvʉsvʉtneni ’e e’e no cou, te yainenu nante hia ma’cohio, niante peelʉi a’ʉmta tʉyʉca ho o’te poa aapayo’ʉa.

’enepio ci ’oahngʉ mo buacou ho engha na ’tohʉngʉhe. talʉi homo mioci buacou ho engha na ’tohʉngʉ, na’nosi epuutu ci pat’a’ausna, os’o aha’va talʉa ’o puutu hola buaciukoku la cocvi ho yainca “國語”.

tec’u tompuska ’e tposʉ ta cou, o’ate ta’pepecvaza hote peelʉi ieni ta tposʉ ho tatotoyangzi ’e e’eto ho i’e h’oceoceonato, botngonʉ ci ’oahngʉ mo kaebʉ ho micu yaa tposʉa ’e cou, at’inghi mo kakutia namo a’ʉmtʉ mipo’ʉ’ʉmtʉ, ahoza ta ahoisi ho ta’sansana ho etuhca ’e tposʉto, ko’koeno mo botngonʉ ci ’o’oko honte mioci tmacou tmopsʉ ho mici buacou, la na’nosi tma’angmu, honcieno tmapuutu homo tmopsʉ. holaeno mainca “pasuya” la mainca “basuya”, “tapangʉ” la mainca “dabang.” ’amoeno i’mi ho o’a isi ahoza to ahoisi ho ta’sansana aʉsvʉta ’e tposʉ ta cou.

talʉa ne mohton’a aʉsvʉtʉ ta e’e maitan’e, ohola a’ʉmta utasveni ahoza to “ㄅㄆㄇ” ho aʉsvʉta, a’vinano poa etuhcua. ’emo maica ci hia ma’cohio, ac’ʉhʉ maitan’e isi i’mizi no mito amameoi meelʉ buaciukoku. honci a’ʉmta tʉyʉca ’e e’eto ho peelʉi titha tmopsʉ, ’anteno atva’esi ʉmnʉ honci mais’a ’e niala hia ma’cohio ne noana’o, macoconi peelʉi ’o tmu’ausnasi, tma’ausnasi ta tposʉto. mac’o yaica niante a’ʉmtʉ nongaco ’e e’e ta cou ho o’te aapayo’ʉ.

ihe na’no ocea itotonveni ta seifu ocea to’usni ho poa nongaco ’e e’eto, at’inghi mais’a o’amo tituhcu note ti’a’ausna. ’emo macocono suezopʉ, ahoi tomo mamameoi yu’fafoinana, ’omo ma’cohio ci lema’cohio, ntela i’nʉskʉ toehungu toʉsvʉsvʉtʉ ho biebimi note atva’esi ʉmnʉ ci hia ma’cohio.

鄒語文字發展約二十幾年，可以用文字陳述我們的語言和傳統文化。但是極少數人真正關注。有很多後輩們書寫或講族語時，大多是音譯，例如「pasuya」會說「basuya」，達邦「tapangʉ」會說「dabang」。因為沒有經過基礎練習，如鄒語的發音、書寫。

最好的方法是像過去的教法，一個一個學會鄒語的發音和書寫，唯有這樣才能真正留住鄒語。傳承族語，就是集合族內的長輩、青年、現任的族語老師數次以上的研討，訂定學習的方向、課綱，不斷修正。