朗聲四起

moso i’nʉskʉ hafsʉ ’o voyu ne saviki ne moso noteuyunu ’o nanghiasi ho mimo to emi, moso ama’payo’ʉ soetumzu(soetumiu) ho soemoyomo, atavei tmaispʉyʉ to ceonʉ. a’vinano moso smihi’u to pooyoyosi.

panto coni ci oko no sosea zou ’atai ’o ongkosi, isi ’oc’ocic’o esmiza(esmia) nemo oevoi to ceonʉ ’o voyu, isi ta’kukuyungva ho ’e’elʉi, nama i’o tuhcu to kacisi ’o isi aʉla ’ucia nochʉmi, mo mais’a mo ma’to’tohʉngʉ, akameosa hucuni ’o okono sosea mo peayofʉ toemaine’e, ’ia mamo toemaine’e ho eʉsvʉta to ak’isi, isi yainca, “ak’i, ak’i, mi’o elʉ to meoi no fou to ceonʉ, mon’a ake’i yaa nsoua.”

mo na’no tmakaebʉ ’o ak’isi ne isicu talʉi, cu akameosa eteuyuna ’o haah’o to cono emoo, yainca, “ ‘o’oko! tetona’a vasʉzʉ fiho ta ’atai ho usa na ita elʉa ci meoi no fou.” .mo acʉhʉ kaebʉ ’o haah’o ho fiho to ak’ihe ho yuovei to isi yoni to meoino fou.

ne moso mongoi ho toemaine’e ’o oko no sosea, ’ia ma moso tmaiezuhu ’o voyu ho tmai’usnu to ciengona to ceonʉ, ’ana ihe elʉa tomo evasʉzʉ ci sosea.

micu tmutmunoi ’o ak’ihe ho koica ’o ’atai, “ ‘atai, ’atai, mioeno yonenu na osko elʉa ci fou? mala aueva asansana na’a nala hi’hioa tac’u pa’cohieni tamo botngonʉ, aha’vac’o e’ep’epvi ’emo man’i ci hioa ho uk’a atotavei. haah’o, minocu tetocu maine’e!”

mo ma’eou ’o oko no sosea, isin’a i’vaha ’e’elʉi ’o ceonʉ, isi yainca, “’ua moso yontan’e ci moeno nafcucu ’e ceoa.”

’e isi pa’cohieni ta ehohamva tan’e mo yuso ’e tesi la poa talʉaneni ta cou, ’emo coni .isi yainca to ak’ihe, ’e emo coni ci hioa la asansana na’a tenac’u epeaska to mocmo ci cou. ‘emo yuso. ‘upena hoci pano iko peelʉi ci hi’hio, ‘ote la micinanaeno mau’to’tohʉngʉ. la conino talʉa, mo man’ihe na ihe cohivi ta mocmo ci cou.

有天，山美voyu醉醺醺在路邊休息、睡覺。小螞蟻’atai剛好走到voyu的褲檔，以為遇到野獸，急忙找爺爺、大家來幫忙。一夥人跟著’atai到野獸休息的地方卻沒看見。原來小螞蟻回家時，voyu轉到路的另一邊。爺爺責備’atai：「事情沒有弄清楚前，不要隨便向別人求幫忙！」大夥離開，小螞蟻狐疑地心想：「野獸確實是在這裡，不然怎會有尿騷味？」

故事告訴我們，事情沒有確定前，不要隨便向別人宣布，不要自以為聰明，要常常記住，別人知道的總是比你多。