coni ci buhci mo toecaefi tomo oengʉtʉ ci lai’ong. ptasmomza ’o lai’ong homo oengʉtʉ, mo sʉ’no ’o lai’ong ho isi ptaʉnga homo oengʉtʉ, isicu tʉtpʉta to lai’ong ’o buhci tesi akoeva no ana.
at’inghi mo ’ev’ov’ohʉ ’o buhci ho m’ea coveoza ho poesih’a. a’vinano esvʉtʉ, no ataveisi tasila eveia. mo tmunoi cocvo ’o lai’ong, potfʉnga ’o buhci hocu poesih’a. o’amo nona’o. ’emo maica ci to’aveoveoyʉ isi i’mizi no to’usni ’e nsousi ta lai’ong.
ohe tʉtpʉta tola leeafou ’o lai’ong ho seopica to peongu to evi. micuc’o mooteo ho tehe opcoza to cou, talʉi to buhci ’o lai’ong homo tmunoi moozoyʉ ho mongsi. isicu usa to buhci ho kantʉhi ’o teesi ci isi seo’eisneni. micu meelʉ toekameosʉ ’o lai’ong.
yainca to buhci, “ne mihnan’a osko potfʉnga a’o. ta’unana uk’a ci te’o ake’a tonʉ no evei suu. tekocu cohivi maitan’e. ’upena ’e moc’o okosi ho mais’a a’o. ’ateec’o acʉhʉ maezo meelʉ evei.”
mio a’ʉmtʉ maica na a’a’ausnasi. ’emo macicihi ci cou homo yonta tiskova, e’vono o’amo totiski ’e yu’ausna ta feango, o’amo totiski na tonʉ, o’amo totiski nala peelʉi hioa. o’amo totiski na hia motposʉ ho mau’to’tohʉngʉ.
一隻老鼠從熟睡的獅子身上跑過,獅子被吵醒,一把抓住老鼠,打算吃了牠。當老鼠乞求獅子放了牠,並說將來會報答獅子時,獅子大笑且輕視著放牠離去。
但不久之後,這份感激卻救了一命。在獅子被獵人抓到,並用繩子綁在樹上時,老鼠聽見獅子的哀嚎聲,就跑了過來,咬斷繩索放了獅子。
老鼠說:「前幾天你嘲笑我,因為你不認為我有能力可以回報你的仁慈。現在你應該了解,即使小如老鼠,也能報恩了吧!」
就如老鼠,雖然身體小沒有力量,卻很會咬斷繩子,所以可以讓擁有巨大力量的獅子逃跑。有的跑得很快,有的很會爬樹,有的很會游泳,每一個人學會的專長,如同小小的老鼠所想的,在剛好的時機,用自己的專長來幫助他人。