朗聲四起
o pongso no tao am ya malimot no awa. meykataretarek a vahey da yanan no among.
aro o keyvayan do teyhesa ka ili a mangey da pamacikan. o keyvayan do teyhesa ka ili am.
jimorod am--jitaig ka do jimamkaney.
jyayo am-- do cigasan ka do paganman no tatos.
jiraraley am-- jimavonot, ka do bosbosan, ka do malatowod.
jiratay am-- jilawak, do vanwa, do igang.
jivalino am-- do likta vanwa ka do pangengidan.
jiranmeylek am-- jimalamey ka do cinikcikan ka do vosovosan do ji likyayo ka do kalaten.
o icicirawat no tao do pongso a mangahahap am, amyan so monganey do pamacikan so ivey o makanyow.
o mamili so kanen am jimey yakan so ivey ta matoing o anak a akmey ivey a meytatapi a amgozang.
o ipangahahap do among no rayon a ya kapat a vehan, am jimamacik so ivey, ta meykasa o vazey no mahakey a mangahahap do among no rayon.
jimamacik o mavakes, ta panadnaden o katovong do vahey a amyan pa, no tomyapoy o mahakey o ipacihza jya a mamacik so ivey.
o ivey am nanatnganan o dengdengan sya, ji dengdenga do sosowadan kano vivinnyayan.
no somamorang o kapowan am, jimeytorotorwan o ni vacikan do lidan rayon, ta meypanam o ka rayon na, ta o ni mamong am abneken a ngilin no rayon.
no mangey mamacik a ka peyliktow do kanitoan am, jilololos ta macilolo sira o anito, marahet o kasisibo.
no jyani mapodpod pa o pesed no kanen sospa am, jyangey mamacik pa ta vayo pa matazak a tao o kanen sospa. to ngiyan do vahey a macikeyan do anak.
蘭嶼四面環海，各種魚類會棲息在不同的海域。
每個部落有好幾個海溝是魚飛聚集的地方，以下是靠近部落的魚飛聚集海域。
在傳統的捕魚文化中也有禁忌。例如：懷孕的婦女不食用魚飛，因為魚飛是扁扁的，深怕生出來的孩子像魚飛一樣瘦弱乾扁。
飛魚季時不去釣魚飛，男人要專一捕撈飛魚。
魚飛只能煮在爐灶最左邊的地方，不能煮在中間和最右邊的地方，魚飛有固定的爐灶煮食。
傳統的月份kapowan初期釣到的魚飛，不能立刻送給別人食用，因為深怕在飛魚捕撈時期，運氣被別人拿走。
夜釣魚飛，如果經過墓場，不可大聲喧嘩，因為魔鬼會跟著來，會釣不到。
嬰兒的肚臍還沒有脱落時，父親不能去夜釣魚飛，因為孩子剛剛出生，需要在孩子身邊陪伴。