朗聲四起

112 年全國語文競賽臺灣原住民族語言朗讀文章 【卡群布農語】 國中學生組 編號 3 號
pasiza’

Ma’ata bunun maca napasiza’ a, ni tu anakanak pasaqal, sanacia tamatina tu nacimaq qa cingavan min’uni binano’az zi uva’az, cia bananaz za kilim macingavan, ni a binano’az qalmang asa ki banaznaz.

Mungauzang nga bananaz muluma macingav, maca pintuza’ ’a madadengaz zi binano’az, tudipin na tastulumaq qi bananaz za masatu’ ’i na’ispaka’un ni ulumaqun,  Ma’aq qa ispaka’un ni ulumaqun na’ ’i? mapataz zi ba’bu’, masatu’ han ulumaqun ta ba’bu’, na paqusilun ni inaita tu tastulumaq. maca pasiza’in na’, ma’aq qa ispa’adas si uvaz binano’az za’ ’i? nitu mamaszang, heza’ pa’adas navi’, baluku’, tanga’, tikutu, kaul, tangaqanvang, ceq, bozaq ta.

Ma’aq qa Bunun qabas sa heza’ ’a pasiza’ tupaun tu pasibac. maqa pasibac ca, heza’ cia tas’alumaq uva’az mintalmindu tu bananaz cin binano’az, heza amin cia tas’a vevi lumaq qa mintalmindu tu bananaz cin binano’az. maqa dusa’ lumaq qa, maqa binano’az uva’az za siza’un mu’u ka, maqa uva’az binano’az za mu’ ’a siza’un zami, maszang ngi unpahuvaiv.

Heza amin na atikicang nga uvava’az za, na’nu’in na madadengaz pebazbazin tu na siza’un maca minbinano’az, maca mintalmindu ka bananaz za na tu dipin pasiza’ silumaqun min’uni pinilumaq. Heza’ a uva’azang nga bina’no’az za ngosunin siza pilumaq sepuk, maca talbino’azin na min’unin pinilumaq.

Heza’ antaban ni binano’az mapulumaq sinpasiza’ tu sinkukuza, mopata’ tu  maqa na asa siza’ ’i bunun tu tastulumaqa, macelang tu nacima’aq qa siza’un, kilim mi tastuqani’an tanluluhluh munhan lumaq qi binano’az ta, pinhiva dau ka bananaz mahalak silulu ki binano’az za. Maqa tastulumaq qi binanano’az za pakitunan nai ka bananaz na siza’ ’i binano’az za, qala ciatupa ki na siza’ bananaz za’ ’a lavi’, natudipin na binano’az za ispa’adas si bananaz ta.

Maca maszang nga sidoq qa masamu pasiza’, masamu amin mapasiza’ ’i muskun ma’un hulan tu sidoq. heza’ ’a nitu maszang nga sidoq qa, opa maqa madadengaz qabas sa minuskun ma’un ni hulan tu qesing nga, patupa nai tu mintastulumaqin, pangqa maqa inaita minkikingna ka samu amin pasiza solaupaku. Ma’aqa Bunun palcicia pasiza’ ’a, minihan pasiza’ ni tu qalmang mapalaktan somataz muskun pakadedaz ni tu palaktan.

 

112 年全國語文競賽臺灣原住民族語言朗讀文章 【卡群布農語】 國中學生組 編號 3 號
婚姻

布農族早期的婚姻是有父母結定婚姻,他們先看看適合的人選,再去提親,男歡女愛是婚後的事。

布農族婚姻有幾個,提親,搶婚,換婚,幼兒指婚,由不得你。

結婚當日,男方要送豬為禮,女方的嫁妝由女方自定,大都是農具。

男方未結婚前,要找時間到準娘家,幫忙工作,這一定的過程,以顯男身勞力能力,表示可以持家。

婚姻有禁忌,同家族,不及共食米糧者不得結婚,不容犯忌。

布農族一但結婚,不管生活如何,兩相永遠相守不分離,直到離開世界,生命終了為止。

文章資訊
文章年度
112
文章編號
3
文章組別
國中
文章語別
卡群布農語
族語標題
pasiza’
漢語標題
婚姻
文章作者
Atul manqoqo 全茂永
漢語摘要