iniyam na i Katratripulr na papida na temakakesi ziya na sangizayan, mulepun mi za pat lepunan, mukuwa pungadan kana yuanmintay na “ Kai試英雄 ” pukazazuwayan na panana’u. ini mu, maw na parpakuwayan kinger marengay miyup venavalray kananta piningaiyan, niyam kinurelrangan kurpakuwa patari likudakudan lra mu ulra izu ta kazaalraman za ta kakuwayanan a awatr, ulra saya atu kiniumalran, “a izu na vinetvetan kana tuwap na varasa’ mu ulra i iyan?” inyam na telu lepunan mu ’azi penauwa niyam itatuvang, zi maranger ku mukuwa mena’uwa kanizu na vinetvetan kana tuwap na varasa’.
maw izu na ku kiyalramanay i nani, nu miwari u mu adayaw ku mukuwa mena’uwa kanizu na vinetevetan kana tuwap izu na varasa’, ai kema i nani, mena’u kana wanglu mukuwa maya’a za ulra iyan zi, mazalram lra mu, ku adayaw ku lralrang salrangan mi muitras za dusiya mukuwa. izu na vinetvetan na varasa’ mu maw na ulra i kaziyu i Valangaw i杉原kana dinadirusan i lrevelrevek ulra kana tematala’ kana vali na kawikawi i savak, izu na varasa’ ulra tu la’is kamawan za vinetevetan za tuwap. ulra izu maraarengay pakazalram kana zuwa kivangaavanga na trau. marengay kaninia na vinetevetan kana tuwap na varasa’ tu umaumalren. maw ziya ini na varasa’ tu ikaatras mu maraatras za trau, na trau mu ’azi maruwa muitras. kana ’ami’ami na ’udalr na vali izu na vetrek tu suvukay lra na vutrek zi alusu lra, mukuwa ta mena’uwa mu kalre’ayan ta mena’u, ini na varasa’ mu mupuyupuyu. na Amis zi maw inta na Pinuyumayan nantu vativatiyan mu purumararesan, ini na vatevatean tu pauwayan mu na Amis zi inta mu ulra tu kakuwayanan za tuwap.
na Amis nu marengay mu maw na Amis na maruwadi mukuwa tremakawa kantu varikuway na Puyuma, zi tu ’evangaw za Puyuma za trau; maw mu na Pinuyumayan mu tu umaumalran nu marengay ’azi maresan, maw na Pinuyumayan na marewadi na mukuwa tremakawa kanatu varikuway na Amis zi tu ’evangaw na Amis nazu na maruwadi. i likakudan lra mu maw lra na tuwap na mukuwa venaawa kana trau. nantu vatevate ’azi kamaresanan, maw mu izu na vaw nantu vinetevetan kana tuwap na varasa’ maw izu na varasa’ saya.
ini na vatevatean tu pauwayan mu na Amis zi inta mu ulra tu kakuwayanan za tuwap. ninta kakuwayanan na kinawatranan.
我們知本部落組了三組隊伍,每組二人,報名參加原民台的「Kai試英雄」。一直比到總決賽,有一題「風箏石所在的地點在哪裡?」我們三組都沒答對,所以很想親眼看到這風箏石。
因此請求媽媽帶我去看風箏石,它原來就在台東杉原海水浴場的防風林內,石頭還有綁風箏線的勒痕。
從解說員那得知:這石頭原來有兩米高,人不容易上去,因為經年累月的風吹雨打,這石頭現在的高度大概是六十公分左右。
阿美族和卑南族的傳說版本差不多,從故事的內容知道兩族過去都有風箏的文化,阿美族傳說是阿美族兄弟偷卑南族的甘蔗,被卑南族人抓走;但卑南族的傳說則是,卑南族兄弟倆偷阿美族的甘蔗,被阿美族人抓走。最後才利用風箏救人。雖然版本不同,但是哥哥綁風箏的石頭是同一塊。
每年南王卑南族人和馬蘭、都蘭的阿美族人會到這裡尋根舉行追思祭祀。大家都不願意因為開發而將風箏石搬移或挖掉,這風箏石是文化景觀。