朗聲四起
ne noana’o, panto mosoc’ola noachi ci mamespingi no hosa ta cou, moso nana botngonʉ na osi peafa ci ’o’oko no haahocngʉ, at’inghi mate atavei tungongabo na ’o’oko nosi haahocngʉ ho ac’ʉhʉ no vcongʉsi, mosocuc’o noachi ’e mamespingi. ne mohcu kuzo ’o vcongʉsi, ’iama mohcu mahmahafo. micu ake’i aomomane tec’u nana yayo na oko, micu maica ho kuici cong’e bʉyo ’e mamespingi. ataveisi, isicu peafa na cihi ci oko no hahocngʉ. ahoi ho moso payo’ʉ no ’o’oko ho vcongʉsi, ’e mamespingi mohcuc’ola noachi, mio a’ʉmtʉ ’aveoveoyʉ ho isi i’vaha fii ta oko no hahocngʉ no yoyahcoya.
at’inghi, ’e oko mo na’no afnaso h’unasi, fihno hiasi yayo hocu aucunu yam’um’a na feangosi, ho ’osni meelʉ yusuhngu, ho isi aiti no inosi homo cocvo, ’iama micu aʉlʉ noemʉhʉ na hisisi. ’o isi atva’esa taunona’vʉ, moc’on’a miemohi homo yayo, ma micu sasmoyʉskʉ, mo’so na’no mih’unasi ’e oko, isi yophia no inosi honcihela cocvi ho pohcingha, hafa ’e oko ho yone fuengu, lasic’o asngʉcva aototoefʉnga ’e oko.
at’inghi, ’e oko mate afnaso yaa tonʉa, mo na’no meemealʉ eyafou, couno hola mayo no yuansou, lasi aacnia ieni to ti’a’ausna ta cou to inosi, acʉha butis’eni na mao’oahngʉhe, ma tehe’so taakoknueva no ’oahngʉsi na i’mizisi ta fou.
ihecu aiti no haah’o namo yono yoyasva ci fuzu, acʉhʉ yamci hocu epʉskʉ no poyave no sʉngcʉ ho yu’usni na fuzu, at’inghi uk’a cimo ahtu tiv’ohʉ, nama mo botngonʉ na isi alolonga no fuzu ci haah’o, o’a ihe amaka peela ’a’usni nomo botngonʉ na fuzu.
aiti no oko ho o’a ihe pepelʉi, micu uhto kuba ho tʉtpʉta na fuzu, ahoi ho mio, ohecula koekoe’ia ’emo mʉʉlʉlʉ ci hahocngʉ, ko’ko ohecu toehunga cohivi no conohosa ’emo yuutataso ci oko. ahoi ne mio, o’ana ohela so’eupotfʉnga ’e mamespingi ho oko eni.
ohecula toehunga koe’ia ta cou lahe’so anga taunona’vʉ na isi hi’hioa, ohecula toehunga p’eac’a ho teai fafeifeiha, eahahafo no yu’fafoinana ho aʉt’ʉca ’e hosa, a’vinano mohcula ʉm’ʉmnʉ na h’oyunsova ta na’ina. ne mohcula mameoi hocu mongoi ta tiskova, a’vinano mo’so na’no yam’um’a na feangosi, ohcula toehunga yainca, “ ak’e yam’um’a ”.
以前有位孤獨的婦人，她生了很多孩子，但先生和孩子們一一死去，只留下她和腹中胎兒活著。
她生了一個男嬰，這個男孩全身長滿濃密毛髮，也可以自已坐著，他的牙齒也都長齊了。
到了第五天，男孩已經長大了，由於他長相特殊，婦人怕他被嘲笑欺負，叮嚀他躲起來。
男孩力氣奇大無比，很會打獵，每次獵到野獸，母親會依照傳統將肉分送給親友，親友們不禁懷疑山肉的來源。
部落勇士發現Kuba前出現山豬，與山豬博鬥，但山豬已經傷了好幾個人。
男孩見機不可失，立刻現身並活捉山豬，部落勇士非常佩服這個陌生人，也才知道部落中有這樣一位孩子。從此族人不敢再瞧不起婦人。
族人一致推崇他當領袖，保衛家園，他過世後，被尊稱為「長毛公公」。