i’o ecuu ne psoseongana, moso nanala anana’o asonghoi yaa chumu ci leasi leiima no mayuyuansou ne noana’o. ho mio, pano nia na’vama ci moso e’ohʉ, ho yono teova to cum’usi to ecuu, nemo esmi tan’e ’o na’vama, mion’a ta’esi no cohiona, yainca no amosi na oko… “ ’upena ho mon’a ataveisi no cohhoina, te’so ʉmnʉ honcic’u aoyocʉ smoepapei’i. ” ohsi nana skuna no amosi na oko ho poa yo’u no ecuu, micu a’ʉmtʉ mahafo no mongnʉ na oko ho emo’usnu to ecuu.
micu na’no noana’o, o’amo ahtu yuovei na oko, osicu ta’kuv’a no amosi hocu peecuni, ne micu esmi to ecuu, inac’o mongnʉ na isi teolʉi cimo meaoskopʉ no chumu, yaeza teolʉi na ftungu no ciengona no emucusi no oko, isicu ta’sona no amosi, osni peisvovei ho yaa na fsuyusi, maezo mahafo no mon’a h’aucunu ci nia moatʉ’nʉ, ho sia no aaskiti to ecuu, micu smaotoefʉngʉ ho zotaeva namo opcoi to oko.
micu ake’i aomane, micu nana aha’o tmaskukuyungu i’o chumu to ecuu, isicu aiti na engohcu homo yuyafo, mioc’o nana coni na mcoosi ho na’no meoisi, ho notaico to t’oengasi. ntesicu’so usa na moatʉ’nʉ ho ocea yaa no engohcu, isicueno’so noana’va poengoma no amo no nia oko.
mainca na ’tohʉngʉ to amosi… “ te’o bumemealʉ, honci’u o’te ʉha, o’ana te’o meelʉ maine’e. ” nia isicu’so pnaa to amo to oko, ci aʉla htaica na t’oengasi no engohcu, micu osni totoefʉngʉ na amo to nia oko, isicu aiti micu maita’e tmasmʉs’onʉ no chumu na engohcu, ho fiho na poepe hocu maezo meoino tucvihi, yaeza efʉefʉ’i na kaahkʉmnʉ ci fahei to akukuyungusi ho e’teuyuna to ecuu, mo totoefʉngʉ ’o amo to nia oko, ho hʉcʉcʉhi ’e hia smoyoa ci a’a’ausna. nac’o ho isi o’te peela to’usni ’o nia okosi, at’inghi mo kokaekaebʉ ho isi opcoza ’o engohcu, mosocu maine’e ho eʉsvʉta to ’oahngʉsi ’emo maica ci a’a’ausna.
i’o ecuu ne psoseongna, mosoc’ola maito mi’a’ausnasi ne mohcula mcoi ’o engohcu, ac’ʉhʉ ho mohcu nanala cmʉ’ho ’o maaya, ohecula yaa na fahei no ecuu ho ateop’ʉca, hocu aosu’va poa ngeesangsa, ’iyamamo na’no yonghu ho isicu angeesangsa, ac’ʉhʉ maitan’e hola uhne psoseongana ’o yatatiskova, lahe toehunga ’o’usa ho aiti ci yonghu ci ecuu.
阿里山的大池塘以前是各種動物喝水之處。有對父子來這裡打獵,剛過中午,爸爸說:「先準備晚餐的事也好。」便叫兒子去取水,兒子帶著竹筒往水塘去。
兒子很久沒回來,爸爸就去尋找,到了大池塘,只見竹筒和兒子的手在水面上,就回去取槍,並攜帶一隻完整山羌,放在大池塘邊邊,然後找到適當地點等待機會。
一會兒,水突然旋轉,水怪冒出水面,水怪有一隻大眼睛在身體中間。水怪去拿山羌。
爸爸心想:「我一定要射中,不然就不用回家了。」瞄準後射到了水怪,眼見水怪跟水旋轉到池塘裡,一下颳風下雨,把旁邊巨大的杉木捲進去。爸爸難過無法救起兒子,回家後把他見到的事情告訴族人。
大池塘從水怪死後就是亂七八糟的模樣,日本人來了以後,叫人把池塘內的樹枝渣渣全部清掉,整理周邊再美化,至今變成一個美麗的池塘。