panto cihi ci leaʉt’ʉcʉ emoo tomo yuyupasʉ ci thauke, mo yaa mi’usnu ci cou ho ehpʉngʉ, engha ’e leaʉt’ʉcʉ emoo eni, leanana tiu’hi’hisi to yupasʉ to thauke. isi eyooho’a to thauke ’e leaʉt’ʉcʉ emoo, mi’usni ho yainca, “ mio mainenu na a’a’ausnasi to i’o totalʉi ci leako hi’hioa? tuyafa ’o leako aʉt’ʉca ci tposʉ no yupasʉ, o’ana teko peelʉi i’vaha hioa ’e leaʉt’ʉcʉ emoo. ”
isi yainca no koyusi to leaʉt’ʉcʉ emoo, “ tesicu poa tosvo ta thauke a’o, no ataveisi maitan’e ma cuma na ta’ula hioa? te’o tibangnu? uk’a ci tonʉ’u, noabonʉ? pa’hikokoe’i. ’ia, os’ocu cohivi na nte’o peipeis’ausna, ta’u ko’ko yaa nanghia ho ta’ucu uk’ana hioa ho poa yono emoohe. ”
isicu macicihi eoho’a ’o mosola yuevaho to thauke. isi ahoza mi’usni ’o mo cihi ho yainca, “ mo pio na osko yuevaha to thauke ? ” isi yut’inga ho yainca, “ mo se’conia(se’conza) no kunkunu ci hʉsʉ no sangeava. ” yainca to leaʉt’ʉcʉ emoo, “ ’a’eni ’e tposno yuevahasu, aupcio yusuhngu, taʉezi hoc’o poa meemohʉa. ” isi mi’usni ’o mon’a cihi ho yainca, “ naeno suu, mio pio na osko yuevaha? ” isi yut’inga, “ mo se’conza(se’conia) no peosvʉta ci heome. ” isi yainca to leaʉt’ʉcʉ emoo, “ ’a’eni ’e tposʉsu no yuevaha, teko taʉezi hoc’o poa mvoevʉhʉ. ”
isi emomoengʉa to thauke ’e hiasi ma’pongpangnʉ’ʉ tamo lolekoknuyu ci leaʉt’ʉcʉ emoo, maica yontala hia mi’usnu ta hi’hioa ta hpʉhpʉngʉ, ’emo tma’usnu ta hpʉhpʉngʉ ci cou, la tʉhtʉs’ʉhe tala popeislʉlʉ ci cou.
la boemi ta yupasʉ maitan’e ho ea nanghia, maicac’o, ho tac’u uk’ana a’a’ausna ’e yupasʉ, teko meelʉ noa tiova ho uhno ’auesiesi emooana.
i’vaha ecnguha to mameoi ho yainca…
’emo cihi ci cou, honci peelʉi noe’oci no moc’o okosi ci hi’hioa, tee yaeza peelʉi noe’oci tomo meoino hi’hioa. ’emo cihi ci cou, honci totpiei tamo okono hi’hioa, teec’o maezo totpiei tamo meoino hi’hioa.
honci o’te peelʉi tae’oci na lamu hia titho no yupasʉ ta maitan’e, sia nante tovei no mou’ʉmtʉ ci yupasʉ... honci peelʉi tae’oci no macucuma no mocmo ci cou na muu, sia na nte mofi muu no iachimu macucuma....
’emo cihi ci soskuskunu o’a tee meelʉ to’ofeihni nomo yoso ci thauke, honcisi o’te ʉmnʉa ’e thauke eni, tesi ʉmnʉa ’omo cihi ci thauke, tesi einva eni, potfʉnga ’omo cihi, o’a tee ahtu meelʉ ʉmnʉ ci soskuskunu ’emo maica ci yatatiskova, teec’o asngʉcva tolei no yupasʉ.
某財主有一管家,有人向他告狀說管家浪費主人的財物。主人把管家叫來說:「我聽到的事是怎麼一回事呢?把你經管的帳簿交出來,你不能再擔任管家的職務了。」
管家心想:「主人想辭退我,今後我該做什麼?鋤地嗎?沒有力氣,討飯嗎?怕難為情。我有辦法了,可以使我在失業時,有人肯接納我到他們的家裡住。」
他把主人的債戶一一叫來。他對一個債戶說:「你欠我主人多少?」那人說:「一百桶苦茶油。」管家說:「這是你的帳,快改寫成五十。」他問另一個說:「你欠多少?」另一個人回答說:「一百麥子。」管家說:「改寫八十吧。」
主人誇獎這個不誠實的管家機警的行為,因為在應付世事時,俗世的人竟比光明的人更加精明。