朗聲四起

’a naa’u a’o, naa’e tiaki’ana, mi’ocu tomaskaveiaucni, mi’o ake’i kukua’onga, nohnoyʉnʉ ho o’a mi’os’a na’no bankakete. ’o emoo’u mo yoto chumana ne pnguu, ’o chumana mo na’no ʉmnʉʉ ci ’oyona, pantomo yonghuci ʉtkʉ ho hʉfʉ, ’o va’hʉ mo man’i ’o yoskʉaʉlʉ, kos’oza, yongo ho kiom’ocu, ’amono’so man’i ’o uazunga no fuzu, ko’ko lahec’o yainca “ hosa no fuzu ”. ’o mimza(mimia) conoemoo, panto ak’i, ba’i, amo, ino, yoso ci amoconi, cihi ci inoconi, tuyu ci ohaeva no mamespingi, lahe yainca atva’esi ’oha tmaolalʉ ’emo so’okoa, la’u yaincano koe’u-- mios’a no acou! ma mi’o na’no tvaezoya no ake’i aemoemou!

ne emoo’u, mo man’i ’o isi mʉemʉ’a cila ma’o’oanʉ , maitoeno pai, pohe ho f’ue, mo acʉhʉ na’no yʉ’ʉ’ʉmni, aovaho ’o pai to chumana, mo atva’esi ʉmnʉ ta aʉcʉcʉhʉ zou ta psoseongana, ko’ko o’a lamza(lamia) s’a ahtu ovzovzo(oviovio) no ’oanʉ.

mimza(mimia) aʉt’ʉcʉ to av’u, teo’ua, feʉ’ʉ, yutuka ho ’acipa, os’o acʉha na’no ʉmnʉa, at’inghi ’omo tuyu ci tuutu, la’u asvʉta kuiici sʉ’nova! lahin’iso acnia kaekieki ’o mon’a faeva ci spiei’u.

’o aukukuyungu to emoo’u, mo na’no man’i ’ola beahci ci ma’e’evi, maitoeno huv’o, bʉnʉvhʉ, bʉnʉvhʉ no yam’um’a ho kamae, zou ’o kamae no fʉhngoya ’omo atva’esi man’i, cii? mais’a ’o lasi p’aeni to ino ci ehʉngʉ ho la’u cong’e vihi, ma zouu! asansano zou. la’u atva’esa kaeba cocapa ’omo socunm’a ci kamae ho toa kamae, la’u acnia sieni tomo someoisa ’o ngiungiu, zou ocia huafeoi na mi’a’ausnasi, at’inghi angu’so voecʉvcʉ la o’te husansana, cii! mais’a lasi cohivi, la ahtu o’te uso ho pasunaeno ho micu taicofeʉngna, ma lasi’so pootani to ino, la tmʉ’tʉyʉ ho mainca “ ’otes’a momaemaezo to kuali ho muni ”, zou, cuma na a’ʉmtʉ a’ausnasi!

’o la’u yaeza mafea, mateno cnʉmʉ, ’ungeai, saitungu, tʉfsʉ, zou ’o cnʉmʉ ’omo atva’esi namusngau, tʉfsʉ ’omo socohʉmʉa, ’o o’amocumo fʉhngoya ci bʉnʉvhʉ la kuici mac’i, ho micuno yʉebʉngi uk’a cilas’a o’te mafete, o’a la’us’a oupeipei, ko’ko lahe yaica mi’o naano yonghu, cii! ’ua zou’so a’ʉmtʉ!

’a la’u no’so maezo na’no kaebʉ pasunaeno, talʉa ’o ba’i’u, o’amocumo amako ahoi tiskova, tac’u yusuhngu to hopo ho pasunaeno, ko’ko ’o pasunaenosi os’ocu ni’te acʉha peelʉi, at’inghi ho mio, la a’ʉmtʉs’a soonakuzoa ’o na’ausna to sufeoyasi, ta’ucuno’so aahtuo’te yʉc’ʉ. holano tosvo, la’u aacni auyuhe yoemuyu ho tohisi, ta’ucu tusi’ngi ho tufku, hocu baito to tposʉ, zou, ’a temucu honga ’e ’o’okomu, te’oc’o ec’ʉha tan’e, poa’solaʉmʉnʉnamansonsoumu!

我叫Naa’u，是鄭家的Naa’u，現年十一歳，我有一點黑黑胖胖的，長的不是很高。我家在來吉村的Chumana（村莊地名），Chumana是一個很好的地方，有漂亮的吊橋及涼亭，溪流有很多苦花、蝦子、螃蟹及河蛙，因有很多山豬圖像，所以大家就說是「山豬部落」。

家裡有祖父、祖母、爸爸、媽媽、二個叔叔、一個阿姨、三個姐姐！他們說最小的最調皮，我心想不見得吧！我是很聽話的有一點超過。

我的家鄉種很多糧食作物，如稻米、玉米及地瓜，尤其是Chumana的稻田，是全阿里山最好的。我們養狗、雞、豬、兔子及烏龜，但三隻小狗我真的很討厭，總是會咬破我的新鞋子。

四周有很多果樹，橘子、小李子、桃子及芭樂等，紅芭樂樹最多，咦？好像是我喉嚨痛時媽媽會給我吃的葉子，是的！確定是的。我喜歡爬那一棵最近的芭樂樹採芭樂，我總會留最大的給貓頭鷹，想要看看牠的長相，但是天太黑看不清楚，牠好像知道，每到午夜牠就一定會來唱歌，但媽媽總會制止嘶吼的叫「不要學貓頭鷹叫！」，它真正的意涵到底是什麼!

我也喜歡吃的，如香蕉、鳳梨、木瓜、甘蔗，香蕉最香，甘蔗最甜，尚未成熟的小梨子非常最澀，如果成熟了没有不好吃的，我不挑食所以大家都說我很漂亮，咦！的確是真的。

因我也很喜歡唱歌，記得我的祖母天都還没亮，她就坐在床上唱歌，所以她的歌我幾乎都學會。但是在那個時候，她的煙斗味道實在難聞我當然會起床，放假的時候，我總是會先洗臉及刷牙，再掃地及洗衣服，然後讀書。你們就會認識你們的小孩，我只說到這裡，再見！