朗聲四起

ne noana’o mosola ’atutumzo ’e coua’toana, ’e ’o’oko honci mici peispak’i no macucuma, la iachi mouyoyai tomo mav’ov’o ci te titha yoyaso, a’vihnano mo man’i ’o lahe iachia ta’to’tohʉngva cila hia peispak’ia.

’omo conci peispak’i la uhto c’oeha ho teoʉ’tʉ’tʉmʉ tola efʉnga ci macucuma, mo maica ’ola hia peispak’i tan’e, i’o te i’upu ci ’o’oko la iachi mahafo to macucuma, i’o te hafa ci macucuma asonʉ kamae, tokeiso ci te peela ana, maitola iachia teai ci macucuma, maitoeno ploko, pliki, i’o te mici i’upu ta peispak’i, la yu’eteuyunu to c’oeha, tenac’u titho tomo meino  ehʉngʉ ho cfua ’o macucuma ci ihe hafa, la yupasuski yuefo’ʉ to chumu ho efʉnga ’o ihe hafa ci macucuma, tahecu i’eima to mocmo ci ’o’oko, ’o isi efʉnga ci macucuma, nate elʉ, to ihe fʉnga tasicu nuu,’emo maica ci peispak’i, e’vono ake’a sokoeva, at’inghi i’mi homo maica la meemealʉ yuuhnguzu ’e ’o’oko.

’omo yuso ci la peispak’ia to ’o’oko ne noana’o, ’ola yainca  yupehihicu i’e peispak’i la yonto kakapana, la cihi i’o te hicu ho yonto ceoa, ’o mocmo cila i’upu peispak’i ci ’o’oko, la cocapo to kaapana. ’omo hicu la butaso ho taʉza ’o kaapana ci isi capa to mocmo ci ’o’oko, tesi ’ucia poa supeohʉ ’omo cocapo to kaapana, honci supeohʉ, te na auski hicu, ko’koeno ’omo capo to kaapana la mici totoefʉngʉ tomo hicu, la tʉyʉcʉ to kaapana te ko’ko o’te supeohʉ, a’vihnano pantola meelʉ tizuhu to mo h’unasi ci kaapana, tasi ko’ko o’te ticuna tomo hicu, honci o’te taso na emucu ho tʉyʉcʉ to kaapana, honci taʉza tomo hicu ’o kaapana, ’a tenaeno smaasaso ho su’to ceoa. ’e peispak’i eni te humzi na hia su taso ho keuetiha.

以前生活清苦，許多玩具都動手做或自己發想。例如：河流尋寶，參加遊戲要準備禮物，有的會準備野果子，也可自己做竹槍、竹砲等，參加者到河邊集合，禮物用大葉子包好，輪流藏在水底讓其他人潛水尋找禮物，遊戲雖有危險，但也訓練小朋友學會游泳。第二種是捉迷藏，一位扮鬼，其他人爬竹子、抓緊竹子，鬼要用力搖晃竹子，爬竹子的人若力量不夠，就會掉到地上，掉下來的人就扮鬼，這遊戲可以看出體力及敏捷度。