ne noana’o pano mo cihi ci mamespingi, hola e’ohʉ leanana asngʉcʉ tmalʉ nomo muni ci fkoi, to ahoi o’alasi nana cumasa, at’inghi la huhucmasi muni na fkoi, ’e mamespingi isicu nana yainca no ’to’tohʉngʉsi, mios’a mainenu na a’a’ausnasi?

conohie, ’e mamespingi isicu nana emo’usni na isi yoni muni no fkoi, maincis’a akameosʉ tosvo muni na fkoi, micunana emo’usnu maica, mainci baito no oko no hahocngʉ, isi nana tuocosi ho yainca.. “ mo yonenu na emoosu? ” o’amo yut’ingi na oko no hahocngʉ, isicu moeza hafa maine’e ta mamespingi ho aʉt’ʉca.

micu noana’o, ausuhcu mameoi ’e oko no hahocngʉ, la maezo uhne fuengu ho eafou, a’vihnano la na’no suaemi. ’e oko no hahocngʉ sihote emo’usnu maica, lasi eyafa to emoo ’o inosi ho poa tmalʉ nomo muni ci yuansou, honci tmalʉ nomo huaeca meoisi ci yuansou, lasi nana mi’usni ’o inosi ho yainca, “ teko ocea ana na fousi? ” leanana yut’ingi na inosi ho yainca, “ honciko no peela yaa teno kuzo. ” micu nana peayofʉ ho smo’usnu no isi yoni no yuansou ’e oko no hahocngʉ, aomane micu nana pofngu no meoino fuzu, ko’koeno la na’no otngaso ‘e mamespingi ho ‘e oko no hahocngʉ.

’e ino ta oko no hahocngʉ, isi ausuhca taunona’vʉ ’o leasi hi’hiyoa ta oko no hahocngʉ, maiholano cocoeconʉ ta ceonʉ, la asngʉcʉ musimo ’o oko no hahocngʉ, ahoi lasi tuocosi to inosi ho yainca, “ cuma si leako ’aoka sinvi? ” la yut’ingi ’o oko no hahocngʉ ho yainca, “ ’a mi’o bonta fi’i ”. ohsicula yue’ie’iya ta inosi ’o leasi ana ci macucuma, ’iama la tʉtpʉtʉ to fo’kunge ho ana. ’o mion’a conci a’a’ausna, isi huafeoi(huafeozi) to inosi ’o oko no hahocngʉ homo yʉmeʉmʉ to feongo, cuc’o cicvi no fkoi na isi aiti, ko’koeno isicu cohivi ’iama fkoi ’e isi aʉt’ʉca ci oko.

micu noana’o, ’e ino ta oko no hahocngʉ la huhucmasi e’ohʉ ho yahiyoai, cono hie seolʉano mito ceonʉ, baito tomo na’no kahkʉmnʉ ci fkoi na’no yamci, maine’e isi eʉsvʉta to oko no hahocngʉ, mo m’om’ohkuyu ho mato’to’hʉngʉ, aomane micu esmi to emoo ‘omo na’no kahkʉmnʉ ci fkoi, isi elʉa ’o oko no hahocngʉ ho paceicei ’o feangosi, ’o isicu afu’a paceicei to kahkʉmnʉ ci fkoi, micu maezo fkoi ’o feangosi, micu fkoi ’o oko no hahocngʉ, fiho to kahkʉmnʉ ci fkoi ho mongoi ta mosola aʉt’ʉcʉ ci mamespingi, o’ana mosola ahtu yuovei ’e oko no hahocngʉ. e’vono nac’o ’o ’to’tohʉngʉ ta mamespingi, at’inghi isi engha smoyoa ‘emo kahkʉmnʉ ci fkoi.

有位婦人到山上工作時，總會聽到蛇的叫聲。

她走近聲音一探究竟，但叫聲停住了，她看見一個男孩，她問男孩：「你住哪裡？」怎麼問都不回應，她只得帶他回家。

男孩逐漸長大，也學會打獵，技藝比部落的男人更好。他打獵前會帶媽媽聽野獸叫聲，若聽見，男孩會問：「您想吃牠的肉嗎？」媽媽說：「如果能抓到當然很好！」男孩沒過多久就抓回大山豬。牠狩獵總是就會滿載而歸。

母親對男孩的行為越來越驚訝，男孩不停嚼東西，母親問：「你在吃什麼？」男孩說：「我在嚼檳榔。」後來，母親發現男孩在吃青蛙；母親看男孩進入洞穴，發現洞穴裡只有蛇尾巴，才知道男孩是蛇。