朗聲四起

ne noana’o pano mo cihi ci mamespingi, hola e’ohʉ yahioa leanana asngʉcʉ tmalʉ nomo muni ci fkoi, ahoi si o’alasi nana cumasa, at’inghi la huhucmasi muni na fkoi, ’e mamespingi isicu nana yainca no ’to’tohʉngʉsi, mios’a mainenu na a’a’ausnasi?

cocihie, ’e mamespingi isicu nana emo’usni na isi yoni muni to fkoi, maincis’a akameosʉ tosvo muni na fkoi, micunana emo’usnu maica, mainci baito no oko no hahocngʉ, isi nana tuocosi ho yainca.. “mo yonenu na emoosu?” o’amo yut’ingi na oko no hahocngʉ, isicu moeza hafa maine’e ta mamespingi ho aʉt’ʉca.e oko no hahocngʉ micu noana’o, ausuhcu mameoi ’e oko no hahocngʉ, la maezo uhne fuengu ho eafou, a’vihnano la na’no suaemi. ’e oko no hahocngʉ sihote emo’usnu maica, lasi eyafa to emoo ’o inosi ho poa tmalʉ nomo muni ci yuansou, honci tmalʉ nomo huaeca meoisi ci yuansou, lasi nana mi’usni ’o ino si ho yainca, “teko ocea ana na fousi?

leanana yut’ingi na inosi ho yainca, “honciko no peela yaa teno kuzo.” micu nana peayofʉ ho smo’usnu no isi yoni no yuansou ’e oko no hahocngʉ, aomane micu nana pofngu no meoino fuzu,kokoeno eno la n’ano otngaso ‘e mamespingi ho ‘e oko no hahocngʉ.

’e ino ta oko no hahocngʉ, isi ausuhca taunona’vi ’o leasi hi’hiyoa ta oko no hahocngʉ, maiholano cocoeconʉ ta ceonʉ, la asʉcʉ musimo ahoi lasi tuocosi to ino si ho yainca, “cuma si leako ’aoka sinivi?” la yut’ingi ’o oko no hahocngʉ ho yainca, “’a mi’o bonʉta fi’i”. ohsicula yue’ie’iya ta inosi ’o lasi ana ci macucuma, ’ia ma la tʉtpʉtʉ to fo’kunge ho ana. ’o mon’a conci a’a’ausna, isi huafeozi to inosi ’o oko no hahocngʉ homo yʉmeʉmʉ to feongo, cuc’o civci no fkoi na isi aiti, ko’koeno isicu cohivi ’ia ma fkoi ’e isi aʉt’ʉca ci oko.

有位婦人到山上工作時，總聽到蛇的叫聲，剛開始不以為意，有一天她一探究竟，叫聲卻停住，只見一個男孩，怎麼問都不回應，只好帶男孩回家。男孩逐漸長大，也學會打獵，狩獵技藝比部落的男人更好，總是會滿載而歸，生活無虞。

母親對男孩的行為好奇，有次看男孩進入洞穴，洞穴裡只剩蛇尾巴，母親才知道男孩是蛇。有一天婦人遇見一條粗蛇，這條粗蛇找到男孩，舔著男孩身體，舔過的地方變成蛇身，變成蛇後跟著粗蛇離家，再也沒有回來。