ne noana’o uk’a ci tposʉto. uk’a ci ’oyona tmopsʉ. uk’aci lema’cohio. uk’a ci tposʉ no holicu. maincila meelʉ suce ’ela hia nouteuyunu ta hosato. macocono you? macoconoemoo. ac’ʉhʉ tamo macicihi. acʉhʉ meelʉ nananghinghia. mamameoi. yu’fafoinana. mao’o’oko. acʉhʉ bochio note hioa. ta macocono feohʉ. tac’u cohivi cuma nate hioa. la humzi no cuma ho peela cohivi? sia nala ma’cohio? la’u ’aoka ta’to’tohʉngva ’emo maica.
’o os’o atva’esa talʉa. mais’a i’o eno, hola yupeahngʉyʉ ’o mamameoi. lac’o na’no tmuuhoha’o. o’a las’a na’no ’aptaptaʉngʉ. o’ala h’unano eemoemou. panto mosola mayo tomo na’no meoino fuzu ci mameoi. o’a isis’a ’aoka engha ho mais’a mo nana na’no suaemi. tenasic’o at’inga yooho’a ’o ’oahngʉsi. eho’a ’o mo manonocmu’u ho amaka ake’a aangaezneni. i’o mo cmʉ’ho honci amaka otpʉskʉ ho ake’i mimo to sieusi. tac’u a’ʉmtʉ na’no kokaekaebʉ. ho ’aveoveoyʉ tomo eho’ʉ. i’o mameoi moc’o at’inghi mainca, “cumanante. ’a isic’o eno faeni no ak’emameoi. c’o a’ʉmta ’oc’ocic’o yaa. mamo botngonʉ nala suaemihe.”
couno hola nouteuyunu homo yaa meemeesi ho ihola esmi tomo yaakaebʉ ci hie. tena iachi maito hia mamameoi ho uhto te yusungi. o’alas’a aha’o uhto ihe yoni to mamameoi ’o mon’a yu’fafoinana. honci mici mimo ’o mamameoi. tena aupcieva pos’usneni to yu’fafoinana. honci o’te teomi to maameoi. o’alas’a smeecʉ’ho mimo ’o yu’fafoinana. upena honci teomi no te cono soetohvʉ. ’a lac’o mise’u to mamameoi ho pesona. ’a la eno maica ‘ela hia einu to mamameoi.
’otela tpiei. ’o la totpiei. ’otela meo’ei.’otes’a soenguzu to emi.
la tvaezoya. la talʉa ’o e’e to maameoi.la oakak’ingi.
以前沒有老師,為什麼我們可以相處的很好?大家都知道要做什麼事,是誰在教他們?
長者獵得山豬,不會到處宣揚,只邀請親友分享。賓客們吃一塊肉、喝一口湯也心滿意足地致謝,長者也說是上天所賜。到了祭典儀式,大家按年齡階級排列,年輕人不莽撞進入長者區域。老人家要喝酒,年輕人恭敬倒酒。沒有長老同意,年輕人不敢當場飲酒。這是尊敬也是規矩。
一天,我請教爺爺,他說所有的長者都是老師,年輕女性都在看母執輩的行為,跟隨年長女性學習女人該做的事;男性都在看父執輩的行為,十八歲去聚會所參加成年祭儀,長輩贈送佩刀頭飾,同時聽取長老訓誡。
不要欺騙,沒有人喜歡跟騙子相處。
不要偷竊,偷竊的人不會有朋友。
喝酒勿過量,經常喝醉的人不會有好身體。
工作要勤勞,懶惰的人不會有成就。
尊重長輩的話,不聽老人言會常犯錯。
珍惜食物,不知珍惜的不會富足。