Masa habasang dau hai, aiza a tacini pingaz tu uvaaz, mazima mas itutunali tu dangian mas vaivivai haiav aat manauaz tu ulus. Mililiskin a saia tu hadang amin a saikin dangian mas maupacia manauaz tu ulas. Aupa mais maupacia hai namahtu a saikin min’uni mas isian tastu’asangcin mastaan manauaz tu pingaz, aat manaskal a isaicia is’aang.
Paha, mais haiap a saia tu mapavali a tunali mas uluscia hai, idinglan a saia samimiing, maltatala tu mais kanahtungin a tunali’a makaia mas uluscia aat mudaanin hai kaudiip a saia madamudamu mas uluscia, minsasaan mais painukun mas saicia tu mu’iav.
Cis’uni tu tahaz a saia mas manauaz tu uluscia aat na’asa a saia usizaan mas uluscia. aiza tu haian, haiap a saia tu mapavali a tunali mas manauaz tu uluscia. paha idingalan a saia sasadu. masa mudaanin a tunali’a hai, makanmimiing a saia kaudiip tanghaiu mas uluscia, aat macinsuu macisbai.
Aupa nii a saia asa haiapun tu tanghaiu mas ulus, aat kausian ludun a saia tunghabin, musasu idiip a saia mainuk mas manauaz tu uluscia. manaskal a isaicia is’aang aat tupa tu, maza saikin laupaku hai isian asangcin mastaan manauaz tu pingaz.
mais labianin hai kaazin a saia kausian ma’azung’ung tu lukis masabah; mais makazav hai kaazin sikamuzut sian haitungav tunghabin mas kazav.
Maupacia a saia isian luduncia, mais masauzang hai maun mas kaununkaunun anis ivutaz; mais sanavan hai isian ma’azung’ung tu lukis masabah; mais makazav hai sikamuzut sian haitungav. maupacia isaici a tastuhanian sininghumis.
Haitu mudaukdauk a dihanin iskazav, musasu tu muvazisvazisin a ulusa. paha, mais taunasian cingmut hai kaazin a saia tatauhtauh. kananuun mas saicia a ulusa isbaisisi sian anak’anak tu lutbu, aupa na’asaunang mapinanghat. Aipcinin, min’uni a saia mas hazam, tupaun tu “pacikaul”.
Saulaupaku mais cingmut hai mahtu a kata uta’azaan mas mahaiav tu hazam isian lukiscia tatauhtauh.
有位女生,喜歡鄰居有各種色彩漂亮的衣服。期盼自己也能擁有這些衣服,成為全村最漂亮的女生。想到此,心裡還是高興一番。
當她知道鄰居去曬漂亮的衣服時,就會在遠處觀望,等到鄰居掛完衣服離去,她會過去撫摸,有時還試穿一下。
趁著有一天,鄰居掛曬完衣服離去時,就去把衣服偷走。
因為不想被發現,所以跑到山上躲起來,試穿這些漂亮的衣服。心想自己是全世界最漂亮的女孩了。
結果,忘了怎麼回家。還不擅耕作與放陷阱的她,餓時只能找蟲子、採野果來果腹。晚上就找茂密的大樹來休息,冷風時,就找樹洞來避寒。餓了採果抓蟲、晚上睡大樹上、冷了找樹洞,變成了一天的生活寫照。
直到現在,清晨都會聽到五色鳥在樹上,口中發出冷得發抖的聲音。