ne noan’o, panto mo cono emoo, ohe teongasi to emoohe ’o ohe ongacvi ci ’oanʉ ne moso otaseoni, mohcu e’ohʉ uhto zoezoyʉhe. ine mohcu maine’e ne micu peyoyofna, mainci acʉhʉ uk’ana ’o ohe ongacvi ci ma’o’oanʉ. Mohcuso la asngʉcʉ maica ho ha’o uk’ana ’o lahe ongacvi, ohe toehunga yainca, “ mas’a sia nala uhtan’e ho oasoe tola ongacvi ci ma’o’oanʉ?”

mohcu no maica, moso cihi ’omoso mozu ma’na’o ho totoefʉngʉ to f ’uf ’u to hopo, tesi akoeva no huafeoi zou sia nala ha’o uso ho oasoe tola ongacvi. ine micu acʉhʉ e’ohʉ moyafo ’o mocmo, mo maezo fiho mongoi ’o av’u. micu ake’i aomane , manci isi akameosa aiti mo ei’mi to ceoa ho yuyafo ’o ohe la efo’a ci mohcu mcoi ci nia ’oahngʉhe, mo smaivovei to mʉ’eona ho teoa nontesi peela ana ci ’oanʉ, mo na’no kʉehoi ho enghova ’o sapcisi, isi ahoza patmʉta ’omo supeopeohʉ to ceoa ci naveu, ho asngʉcʉ mici teoa non tesi peela ’o’ana, mamo’so o’te ahtu elʉ no tesi ana. micu eno uhto pupuzu ho iachia capi ’o t’angosi ho oafoui. ine isi aiti to moso totoefʉngʉ to f ’uf ’u no hopo ci cou, mo na’no yamci ho alʉ smo’ʉe’ʉyʉ to hiasi ngoheʉngeʉ. isi talʉi to mohcu kuzo, isi ta’unano micu yuovei ’o av’u, micu eno ’osni yumsu’eonʉ to ceoa.

ne auyusi , ‘o lahe efo’a to aemana ci lac’u mcoi ci ’oahngʉ, o’a hohe la maka p’ani, ahoi nemio, ohecu la p’ani ’olac’u kuzo.

從前有一個人家，早餐後把吃剩的食物留在家裡，全家到田野工作。傍晚回來，所留的食物都沒有了，因為一連幾天都這樣，大家都感到奇怪。

有一天便留下一個人躲在床底下，準備查看是誰來偷吃飯菜。等到其他人都走了，連狗也離去，留在家躲藏的人，突然看到埋在屋裡底的亡故親人，竟從土裡走出來，繞著屋子尋找食物，這個人的面孔消瘦，臉呈綠色，它先拾起落在地上的飯粒，看看沒有其它可吃的，便到火爐旁，用火烤自己的腳肉吃下；躲在屋內的男子看見了，驚嚇不已，全身抖個不停；出來索食的亡魂聽見了，以為狗回來了，又鑽入地底下。

其他家人回來之後，留守的人把他目睹的情形講述一遍，大家都覺得不可思議。