108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【多納魯凱語】 高中學生組 編號 2 號
takagi’anini na civae

sesane ka patolo kita na adrisi ko si civata na takagi’anini, ko sa’akwalalyini na civae tacekecekela niname no poaykaini na civa ka tidike’ini amiyaini ko sa’akwalalayni si sathenathenayni, ’iyakay ko tolowanini. ako bobobowane kiname ka thakongdavane ka syalikay na odranginame boboinamiya, ana kasowa’ane no cengelimade ’ikaini dadane ka pasyo kimade, na kasowa’ane, ipa’ilava kimade mwapelenge kimade no nimibiciingi lapa’ilava kimade na kasowaane ka, mwakaw na kidredremimade si abakimade, ko bowane ka’iyakay na thabae ibiciingi la cengele apapelenge la podidaane swape draswanidra na alapi, la patikaykay kidra apapelenge , myanakay amani ko sadapangiso ko kasowa’ane laya, ku kasowa’ane la lavala syakay na alapi dwyang, ko abrini ko thathabaeka lasikia odro ’owangeange draswanidra, la wakicengele na apapelenge.

la’ikaila na thabae ko mwani kika’ace naegeege walopo ka, la pailava na kasowane, laikay ko vaiyane talinyane ka la kasowane mamodo, laikayla thabae ma’ilava na kasowa’ane la ’asasiki angipalapalay. ki kasowane ka akobobowane no mawdrangini ka, wabobo sobili na baka ana kasowane ka aminapelenge iyakaynyane na abake, kikaidrekini ’iyapapatase amina adrisi, ko ’iyapatase pakepakini si ikivini.

kobobowane ko maodrange wacenge ko mayday na kasowaa’ne ko tayanini,ana kasowane no mwaninga ko vaiyanini ka mabotokolo si lakaekekene, la siememe ’ikanenga, lapatiyalaynga abowale na drapale motomoto tangowane aoo, na adrisi no siepeininga ’a’adrisi ka la angipalai, ’adrisi ko syaoo no mani na arisika wasamiyamiyange la, laso konici ko pakepakidra si ikividra, ko bwadidra ka itidroma bwango, wa’abolo paingcege, la syakay kimade pakepakidra. ano nimipaingcage sokoboka mwpapaytha kimade ka thakada’ane, mwakaykimade ka thakada’ane. kikay kasowaane si adrisi ka mamaw ku tulowanini, na sakakayname na sasikaciname na ma’asakaykaynga, makasi kikay papatase ka ’iyakay ku tayanini.

108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【多納魯凱語】 高中學生組 編號 2 號
雄鷹羽

高雄的魯凱族有三個部落,茂林里、萬山里、多納里。以前多納部落的人,看到百步蛇在路上時都不會欺負牠,如果欺負牠,我們會中邪,如果不聽老人的話去欺負去欺負牠,我們的靈魂會不見。

從前有一位男士有次看到蛇,就用石頭去打蛇,男子的身體全身痛起來,而雙腳也整個彎了,部落的人就祭拜天神,把雙腳的石頭弄出來,天神說,就是用石頭打那個百步蛇才會這樣。

有天,一位男士到山上打獵,也欺負百步蛇,後來家人被百步蛇咬;也有男士欺負百步蛇,靈魂不見,造成精神不正常。

百步蛇教訓小孩子的事情,一代一代傳下來,百步蛇也像人一樣也有靈性,圖案像雄鷹羽一樣。

百步蛇到了一個年歲,身體會變粗、縮短,然後不動,在山洞會長出雄鷹的腳,羽毛與頭都會變成雄鷹的樣子,長出漂亮的雄鷹羽後,就飛出山洞。過去勇士拿到雄鷹羽,還會拿來祭拜,如果沒有好好祭拜,家人會出問題。

雄鷹和百步蛇的身體如神一樣,其圖案也是多納部落的生活與文化之一。

文章資訊
文章年度108
文章編號2
文章組別高中
文章語別多納魯凱語
族語標題takagi’anini na civae
漢語標題雄鷹羽
文章作者郁德芳
漢語摘要