108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【多納魯凱語】 高中學生組 編號 1 號
ko’apobakamyaso ka maagyagi’inga no palaysola ’isasadra, cengele, biciingi

’apobakabaka made ka ikamani ko ’akoadradraw si ikamani ko tyadradraw ’apobaka amani na kabakane ka ’pobaka kimade ko i’ababaka ka i’apobaka kimade la’isadra ’ikyakay kimade ma’eka’ekadre.

nikowni ’ikayaimade ma’akainoinonga ka na ko’apobakabaka myamade ka palaila kimade ’isasadrala,cengele, biciingi, ko patoloo yaniso ’apobaka ko sa’aveleveliso, tamacaniso ka paamaw kimade ko ta’adoapanini kotoloanini, itidromadroma kimade patidripolo ’apobaka,no ’apobakaimade tyadraw, ka cengela kadraw ami ko pakaoliso.

baka ka tawmomo ka igilane sawkoa yamimade si lakaagi’i moe’ede si ’itikoace kimade na coaw, ka i’atiicane malepai ka doape.

’iyakana baka myanakay, “ ca’emane ka syalikay motomoto moda’ane, na koacane ka lasilikay motomoto moboale. ” baka ka maesale kitaka sana’acoaw igo’o ’apobaka makasi no niniipakacege kobabaka ka ’ataleese, ma’akalavae na coaw, madraw na kyakayi ma’eka’ekadrenga madraw na waigo’o ma’eka’ekadre makasi ikaesale na igo’o ’apobakabaka.

tyadraiso ’apobaka ikaesale pakacege ko bakaiso na isabakane ka ’ikamani na iigo’o, pakidredremiso ko paebaebate na bakaili myaka amanimaninga no cieiso na bakaiso na sa’aveleveliso ipaibate sobaate. tyakadringay ’angiyaw ko syaoo cocoaw tayanini no tyati’icaniso ’apobaka ko pakawliso ka ti’icane.

waigo’o ’akobii modradraa ’isolrodrane ipaibate ka wacengele ko taiyane ’apobaka itidroma paibate titawmomo na baka, amanimaninga na madalame tamacanini si ’angimamamada na coaw ka isipabebenge na motomotini amanimaninga ’angipakileve ’angiti’aagae. yamita no ’apobakaita maniko ’apobakayanita amanimaninga no palaitala pa’ingcege pakidredreme pata’adringay pasilikaita motomotita ’apobaka na baka ninikamani maagyagi’inga na baka makasi dooiya kita tikoace pacevake na talimitiya.

na baka ka wadoo pasopaa na caow la doo matyamodo na coaw. taigo’o no ta’a pobakabaka myata ka taigo’o ’isasadra ceugele biciingi.

108 年全國語文競賽原住民族語朗讀【多納魯凱語】 高中學生組 編號 1 號
說話之前最好停看聽

說話不是比誰聲音大,比誰說得多,而是該說才說,才不會成為爭執的導火線。

所以在任何場合,對於說話的內容、措詞、姿勢和表情,應符合當時情境,切莫胡言亂語,否則多說多錯。

說話是一門大學問,如何說得好、說得巧,且不得罪人,非輕而易舉的事。俗話說:「病從口入,禍從口出。」話如果說得不得體,經常會造成誤解,許多爭執正是如此發生的。作家奧爾科特說:「很多人都會爭辯,但不一定很多人都會說話。」話多不代表說得對,話少不一定是缺少見識,想說得恰到好處,唯有注意自己的言行舉止、拿捏說話的分寸。

根據前人的經驗,話說得愈少,出錯就愈少。通常懂得應對進退的人,會視當時的情況說話,絕不會信口開河,只有愛面子和自以為是的人才會口無遮攔,滔滔不絕的大吹大擂。只要事先想清楚,從我們口中說出來的話,就算不是金玉良言,也不會得罪別人。

語言可以幫助人也可以傷害人,說話的時候要知道停、看、聽。

文章資訊
文章年度108
文章編號1
文章組別高中
文章語別多納魯凱語
族語標題ko’apobakamyaso ka maagyagi’inga no palaysola ’isasadra, cengele, biciingi
漢語標題說話之前最好停看聽
文章作者孫慶龍
漢語摘要